Дело

300 Д Е Л 0 Форма. н ако пс пскључнво, у рунама. Глагољнца пак има иесумњнпе веае н са Удфилином готицом. А.ш је и готица као п ћириднца млађа од глагољице, што се впди по 'реду бројних значења код ии•смена: у глагољнцп нспрекидан, орпгнналан, у оним двема према грчкој букиици. Удфпла је своју букг.ицу саставио тако. што је руне прекро.јио према грчком алФапету. Имена писменима задржао је нз руна, и та баш имена п показују везу између глагољнце н готице, пошто п у гднгољнци има пнсмена са именима пз руна (наводи у напом. према ШаФ.) п то већн део. а мање их са грчкпм илн сдовенским. ()н се домишља и кад су глаг. писменима дата та имена: од г. 488—536. кад су Готп држалн Далмацију. (Ето. кад би сад био убеђен у све оно у што је г. Богусдавски. не бих нп ту дао првенство Германима п доказао бих оригиналност имена слов. писменима. Та. она нису онако измишљена или позајмљивана, пего су смшпљено давапа: ио неколико њпх редом чнне реченицу која гша смнсла. а то ради лакшег памћења реда, што бн већ показивало на већу старину, на првобитну буквнцу. у којој су пмена писменима морала бптн тако некако удешена. Ето на пр.: аз буки веде глагол(атн) добро = ја добро знам писмена говоритп: ест живети зело земљи = жестоко је жпвсти на земљи; па тек како људи мислите. наш (је) он нокој и т. д. гдс може, а где не може. одбиј на доцније кварење!) Ћиридо је само творац глаг. књнжевностн, а буквицу глагољнцу је само открио п осталу свету. он је био само .Колумбо глагољичнн“. Па да после свега тога још више не поверујеш Јагићу, Вондраку н др ! У шестом додатку полемпшући с проФ. Брикнером понавља у 11 тачака своја ранија твЈ)ђења и изјављујс да остаје при њима (Хелвеција - Хелмецпја од ће1т = хум, брдо: 8еШте1г од 8л’Ша, 8тПе< како се налази у средњем веку — а то као ЗлуНег, како се зове једно језеро у Белој Русији: Еићоки — Дошани, Сагпп Украни [исто име. само метатезом промењено]: Не11гП<дтп — Гедпгост, Редарн; Каћгкопе* - Коледици, МиоЦопез — Гломаци [могнла — гомила]: Дунаву далп име Словени п т. д.) и у 12 карактерише Брнкнера као човека и научника, што сам већ напред у главном пзнео. У овом се додатку неносредно и нас тиче расправљање о имену Влах. Ту се казује ово: Брикнер (по МиленхоФу) наводи да је то пме првобнтно гласило у слов. Волх а то је од немачког \\*а1ћ, што је још у Англосаса значило Келта а доцније Рнмљанина, а немачка Форма долазп од келтског Уо1са, како су они звали .једно илеме суседно Немцима. Богуславскп на против тврдн да је то име првобитно словенско: Словени су тако звалп Гале. Основна Форма била је Валах, па Валх