Дело

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 801 па Влах (према његовој и у лингвистици новој теорији: пелена. пелиа. плена, где прва периода одговара ариској, друга литавско-словенској а трећа прасловенској!). Пита Брикнера: па зар су од Немаца и Срон узе.ш име Стари Влах н МоровлахУ За ово друго име иаводи доказ из Дукљанинове хронике, која то име тумачп са тцзт БаНп1. н из Хрватске кронике „од које .је Дук.ванинова само латинска нрерада* (и после Црнчпћева издања!), где стоји сапп БаНш. Тако су назвали Латине. .јер су зби.Ђа црномањасти, за раз.шку од правнх Гала, који су нлави. Старп Влах односи се на Гале, наиме Скордиске, а оно стари упућу.је на то, да су Словени. аутохтони на том зем.Ђишту, сачували спомен господарства галског. те су њих разликова.ш од нових Влаха, Римљана. Најстарија Форма тог именаВалах или Волох нотпуно одговара имену Сга1и* јер за х из с зна се, а променп г в има такође довољно потврде. Још нешто само. () Истоку и Управди остаје на старом и поново потврђује нзвором Мга Ји8Нтап1, којаје „превод с и.шрског глагољицом иисаног дела од попа Богумила, и то свакако чакавштнном“. Јагић га није могао уверити у неаутентичност тога дела, .јер и нема доказа, те он остаје тврдо убеђен да је дело „аутентично п постало свакако још за живота Јустинијанова-. Сматрадаје но историјској вредности еБепБигНд’ Дукл.аннновој хроницп. и ту му се мора признати да се није много преварпо. Београд. апрп га. Д. К. Је ди за Србију университет прека потреба. Од Л-ра М. •Јовановића Батута, ректора Вел. Школе. Београд. Штампано у Државној Штампарцји Краљевпне Србцје. 1902. 8° етр. 30. Треба ди нам универзитет? Од Д-ра Свет. Радовановића. Београд. Досптије Обрадовић — штампарија Аце М. Станојевића, 1901. М. 8°. стр. 14. Мисао о оснивању српскога унпверснтета није нова. Она се јавила скоро пре пола столећа. па се на њену оогварењу почнњало и радити. Али за онај мах ова мисао нп.је могла бити и у дело приведена. У Србији н осталим српским земљама низали су се догађаји за догађа.јима, врло крупни и врло судбоноснп за будућност нашега народа, да се нн.је могло, упоредо с тим, приступати и оствп-