Дело

КРНТИКЛ II БИБЛПОГРАфп.ГА :)п:5 Пстнна је, ми имамо Велпку Школу, која даиас н по своме садашњем уређењу. и по наставним сиагама и средствима, и но резултатима свога рада, мало заостаје иза страних универснтета. Али то је оиет иј ко.1 а, није у н н в е 1» с п т е т: а данас „и на културно-просветном по.ку не може се више без имена п спољашње етикетеи, чему је најбо.ка потврда то, што су у Немачкој, ириморани сличним поступком у другим земљама, чак и у техиичким школама завели докторске нсните, да би им тако дали што више знача.ја. II из ових разлога потребно је да Србија пгго пре добије универсптет, место садашње Вел. Школе. Један је разлог подпзању Вел. Школе у универснтет и у томе. сво н кад би се ова и могла својим уређењем у свему другоме потиуно изједначпти са университетом, што само име школа претноставља иросветни завод, у коме се ученнци спремају непосредно за извесан позив у животу, те нм се н износе само утврђени научни ресултати. а у университету се ученпци спремају и за самосталне научне раднике, тс је, овога ради, као природно. да п иачин рада мора бити друкчијп у школи а друкчији у университету: у школи се слушаоцнма само казују утврђене научие истине, а на университету поред овога наставници „и усменим ра.злагањем и претресањем, н практичним радовима уиознају своје ученике са путовима п методима, којима се долази до научних исткна •. А поред тога још. претпоставља се, ,у школи је ограничење н запт, у университету самосталност и слобода. У школи се сабира знање, у универсптету тече се уз темељно знање н способност за самостално истраживање, за самосталан научнн рад". Ваља иматн и то на уму, да су Србији врло потребни научнн радници, а они могу постатн само на университету. А да не бисмо губили ништа од своје индивндуалности, ти се радници не смеју спремати на странп. далеко од свога народа, на туђим университетима. и зато треба што ире подићн университет у Србији. Наш университет био би и јако културно и просветно оружје у борби за политичку и економску превласт, о чему нам јасно говоре п многобројнн университети у разним крајевима сада уједињених Немачке и Италије, чијем су уједнњавању не мало иомоглп онн. А то иотврђује и тај Факат, што се вешти п мудри државници и иолнтичарн служе университетима као ваљаним средством за своје политичке цнљеве, као што на пр., из истих разлога, Аустрнја сузбпја напредовање већ отвореннх словенских уннверситета, а смета отварању новнх. у словенским земљама у Аустрији н Угарској.