Дело

.‘5(14 Д Е Л О Др. Батут шјводи раз.1о;кни :5акл>учак: да ми нишо но смемо остатн без универснтета као средишта за највишу наставу, ако нисмо ради да доведемо у питање ннтересе наше државе п нашега народа. У књнжнцн проФ. Радовановића говори се о истоме питању. о коме говори п др. Батут, само краће, те и концнзније, а износн се п друга аргументацпја. ПроФ. Радовановић прво износи у најкраћим потезима, сасвим летимично, исторцју наше Вел. Школе, па одмах прелазп на изношење разлога, крјима, као и др. Батут, утврђујена пред истакнуту поставку, да намиа у стини треба университет. Он у главноме износиове разлоге: Наша Велика Школа .је још непрестано завод, у коме се поглавита иажња обраћа на саопшта вање научних резултата, а нама треба научни центар, у коме ће се слушаоци, поред овога, уводити и у са м самостални научни и стручни рад, те да се не спремају само за чиновнике појединих етрука у државној служби, но и за самосталне раднике на научном пољу. Самим тим што стварају п самосталне научне раднике, уннверситети су се показали и као најјачи центри за националну и научну и у опште културну самосталност: а нама је баш и потребан та.кав центар. П у погледу уређ(‘ња нама је потребан друкчији највигап просветни завод. но што је наша Вел. Школа. Наша садашња Велика Школа је, по свом садашњем уређењу, комбпнација Француских и немачких уннверснтета, алп с непотпуним задатком, а нама је потребан завод с пуним задатком, па ма имао, као и садашња Велика Школа, само три Факултета. Университет има и више угледа но Вел. Школа, а нама н треба школа већега угледа, норед осталога већ и саме школе ради. Напослетку, закључује ироФ. Радовановић, највиши просветни завод с именом и уређењем университета потребан нам .је и из политичких разлога. Јер Србија је једина самостална држава у .Тевропи (изузимајући Црну Гору), која још нема свога университета, а без универептета нема нотпуне културне самосталности. П једна п друга књижица заслужују да буду пажљиво прочптанГ1. Да ако оне помогну, да се бар овога пута избегне то, да се на једину реч каквога нашега нолитичкога радника ово тако важно пптање, о университету, опет одлаже за неодређено време. ч