Дело

КРПТНКЛ II БИБЛИОГРАфПЈА 305 Песме Дим. Глигорића (Сокољанина). — Београд. Штампарија Д. Димитријевића. 1901. Цена 0.80 дин. 04. с. 8°. Познати п<‘сник, гтарл нријатељ нашега тиста п сарадник многнх српских књижевних листова, г. Димитрнје Глигорић Сокољанин, учитељ народне школе у Рипњу исиод Авале, издао је збирку својих песама — шес(‘Т и једна на број. Мислимо, да нам је дужност приказати ову збирку не само због тога што су многе од ових песама угледале света у Делу, него нарочито с тога, што лира овога песника српског привлачи пажњу читалачког света нашег. Песништво Дим. Г.шгорића има ту лепу особину, да је чист израз душевних осећања младога песника. Глигорић је у тим иесмама пзнео слику своје унутрашњости, свога срца н своје душе. II како је смерна ова иесничка душа! Нигде нема личнога истицања и прецењнвања своје вредности, него се и у најмањој песми опажа тежња, да се осећања и мисли нрикажу природно, лако и разумљиво, како бн начин певања показао несникову душу и његову вредност. По сво.ј прилици, оваква смерна жица на лнри српског несника не одјекује јако у ово наше доба, у коме смерност нема вредности поред наметљпвостп; ;кш оставимо песника, нека нам бар он предњачи. Ове песме Глигорићеве, ио нашем мишљењу, нмају особиту вредност у томе, што свака од њих нотиче из личнога осећања песникова и нз његових личних сећања. Та знатна особина краси сваки стих у овој еимпатичној књижици. Све је везано или за песникове личне нрилике, или за дивотни завичај његов, Горње Подриње. Ако у овим песмама не нађете жива осећања младићка и љубавничка, не замерите песнику, пошто ове песме, како се види по тону њихову, нису игпеванс у првом младићком добу, бурном и ватреном. Оне су одјек познијих осећања песннкова срца, коме су из прве младостн остале неке тужне успомене, да му помуте радост и најсрећнијих тренутака доцннјих. Певао је, што је осећао; дао нам .је, што је могао. Завичај песников. оно леио Горње Подриње, брдовит, неродан и ненасељен, али ипак лен, крји се слободан граничи с Босном, а нма у себи такве две реткости; мухамедански Зворник и стари град Гоко, — завича.ј песников морао .је необичном лепотом својом очаратп своје чедо, те песник у многим песмама износи своје уживање у небројеним ленотама овога краја. Он јс у природи, а природа је у њему. Алн то нису вешто срочени, а мртви описи, него се у свакој и најДело књ. 23. 20