Дело

Д Е Л 0 806 мањој слици н;1ла::и несник с топлнм осећањем према милом завичају. Усред описа снпс иесникова иригодна и јака мисао: усред природе пађете песника, који разуме природу и њене депоте. те и вас поведе собом, да чујете, како по тпхој ноћн одјекује свирка и песма зворничке бајадере; да будете с њим на јутрењу у старом манастиру; да п вас потресе мујезинова песма с минарета: да с песником ослушкујете клопарање сеоске воденице и разговор помељарскн: да гледате као и он Фатимин дворац и њен угодни али и тужнп живот... Да покажемо, с каквом јачпном опева песнпк ове иредмете, наводимо несму Завнчај: У шумицп легле сенн. Још ноћ траје, још .је мрак: Бледп месец зампшљенп Сребриастп лпје зрак. Звезде трепте. жбуње снева. Тпшпна је уокруг: Један славуј негде иева II веселп мрачпп луг. Преоднпца псток будп Из мртвила н нз сна. Ноћ се губи. зора рудп Мој завичај огн.ем сја! У правим лирским иесмама Глигорпћ иоказује неку особпту склоност ка сањалачком размиш.кању. У песмицама ове врсте. нспеваним од срца, песник жели благу смрт, пошто је одбацио све наде: или пева о успоменама из детињства, о својој осами, о празним жељама својим, о младости, о дружби. о својој појезији. која се тек развија... Сањалачко размишљање несник често везује за леиу ноћ. за планину, за мпрно вече... Све овакве песмпце садрже тихо и сетно размишљање осетљиве душе, која се нашла у скритом куту евоје д<>мовине, али у свом завичају, па далеко од градскога метежа, у сеоској тишини, пева о оном што јој је мило и драго и како нежно п умилно звуче речи ове песничке душе! Као што се види, мисли и осећања овога пссннка нпсу обични. Песник тужи, али воли живот; ои сања. а.ширади; он је уметник. а.ш н родољуб. Па баш тн разноврснп звуци, пгго се увек чују еа лнре његове и чине, те се ова књижица не може лако испустити пз руку. II да писац ових редака боље познаје живот и завнчај Димитрија Глигорића, он се не би устезао, да овога песника нрикаже у особитом чланку. Тада би тек могао показатн, колико природнога песничкога дара крије ова збирка песама, у којој се налазе тако лепе анакреонтике, као што су песмице: Спокојство. Стара бреза, Роса, Младост, Зимска идила... Овако добрих песмнца одавно нисмо читалп у збиркама српских несника из Краљевнне.