Дело

КРПТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 307 Неколико песама привлаче особиту иажњу тиме, што у њима иеснпк своје мислп искааује тако. како ће и читалац морати размиш.ватп о њпма. Г.шгорић не казује све (као оно говорљиви „посницн" из школе Војпслава Илпћа), него оставља читаоцу, да и он размислн и осети нешто, што није изречено. Да то покажемо. наводимо ове .дие песме: Р 0 Б НА ПАРНАСУ У бесаној, мрачној поћи Роб уздише у самоћи: Будућностп сан га водн: Сања снове о слободп. Гледа тајип плам освете, Видп браћа у бој лете! Тако спнва роб у ноћп. У тпшппп, у самоћп. А на .јавп к'о лпст стојп. Најмањег се ветра боји... Алп жуђеп час кад стпгне, Сложан народ кад се дпгне, Зазвечаће ланац клетп Роб ће у бој да полетп: Па бар ако душмап свлада. Ако браћу бес надвлада. Бар нм боле неће чути Слободан ће погппутп! Од младостп ране чезнула ми душа. Да се и ја могнем на Парнас попети, Да небеске гласе срце моје слуша II да с иесмом муза песма моја летп. II ево ме једном на парнаском внсу. Срце усхпћењу не мож' да одоле: Ал' шта впдпм овде? Та у место свега: Трње, коров, цвеће, к'о штоје и доле! Колико сам год иута ирочнтао ове песмнце, ја сам у њима увек проналазио по неки нов нотез, који ме је занпмао и очаравао, .ја сам о њпма увек размишљао, и свако ново размшпљање било је друкче и потпуније од пређашњег. II ја ћу ове песмпце читати још много пута, п оне нсће никад за мене изгубити нп мало од своје чарн. него ће се чар њихов повећаватп, докле пх дух не присвоји, да нх никад не заборави... Мстар ових песама потпуно одговара песникову расположсњу. у томе ја видим и дар и нажњу Димитрија Глигорића. Да он свој посао схвата лако и површно, он би многе песме извео без по муке: написао бп хиљаду звонких, али празних, шеснаестераца, којима засуше српски Иарнас многобројнн угледници Војислава Плића. те у негдашњем цветном врту нађика коров п травурнна... Добар утисак многпх песама Глигорићевих може се поред свега овога ирнписати у заслугу и добром речнпку, којим вдада овај песник.