Дело

308 Д Е Л О Песме Дтштрија Г.шгорића јеагровите су и добре. Поред осталога, у њима се онажа и нека традиција српског уметничког невања: оне подсећају на певање Фрушко-горског славуја, Грчића. Нема сумње, да је Глигорић оваквнм радом доспео до српског Парнаса. Некаина да.Бе ради овако: нека не хита, нека не ствара много, него ваљано: пма ко ће писати многе, безначајне стихове. Сриском пссништву никако неће бити на одмет откудаји оваке душе, а српскнм читаоцима п нада.ве биће по во.ђн овакве ведре мисли, прожсте српским осећањем. Ум овога песника није можда тако учен, колико је иотребно за наше покољење, али је толико јак, да дела тога ума привлаче пажњу п најпростијег н најученијег читаоца. Желети је, да се ова књпжица што више растури у св(1 редове ерпскога света. Друговима песниковим, вредним учитељима ерпеким, ово неће бити ни тешко ни досадно. М. К. Драгутиновић