Дело

314 Д Е Л 0 челп радптп науређен>у цркв.-школске самоунраве у Боспп п Херцеговпнп, п молпли босанско-\ерцег.овачке мптронолите, да заједиички раде на томе пародноме иослу, митрополитп нпсу нрпсталп на то. Кад су доципје патрпјарх царпградски и патрпјаршпјскп еннод ппсалп правоелавнпм црквеним главарима у Боспи и Херцеговпни, п саветовалп пм, да приђу народу п иравославноме свештенству, овн су опет одбили. Али кад је земаљској влади било затребало да се нравда у јавпоетп за неуређење црквено-школекпх одпоса православних становнпка Босне и Херцеговпне, тада су се мптроиолптп обратплп својпм писмом пароднпм првацима. јер је владп бпло иотребио да у овнм иреговорима између црквепнх главара п народних првака нађе пзговора за ометање уређења српеке православне цркв.-школеке самоуправе. II ову као п прве две књпге ,.Босанеко-херцеговачкога Зборипка“ тоило препоручујемо пажњп својих чпталаца. Песме Петра Прерадовића. -Још почетком ове годпне штампана је ћирилнцом збирка песама II. Прерадовића. Збпрку је уредпо г. М. Шевић. проф. Вукове, гпмназнје а издао М. Валожпћ. Књпга је на лепој хартпјп, у средњој 8°, пма ХУ1ШГ26 стр., украшена је слпком песниковом и стаје 1.20 днн. Осем 60 песама нма, пред њпма, предговор о Прерадовпћу према Грпству и Хрватству, о жпвоту и раду његову, о пздањима његовпх песама, а, после њпх, Тумач песмп II о с л аIIIIЦ а IIIIIII р V Д II МIIТ ]1 0 В II ћ у, С М р Т, Сухо дрво п цпклу сонета Мплпм Иокојппком, а затнм речппк. Издање је у нрвом реду намењено школп, п то запста оправдава избор, коме би се пначе могло замерпти (због Пос ланпце на пр.). Ппак је могло, пзоставпвпш I део предговора (по опрј оправданој замерци г. Шевпћа проф. Фр. Марковићу: Већ .је сумњпво, кад се за једног хрватског иесника мора доказпватп да је Хрват.), свевшп бро.ј сонета М. Покојнпком бар на 3 (Бранку, Његошу, Вразу), унетп још која лепа песма, па баш п заокругљен одломак пз већих песама песнпковпх. Ово .је треће пздање Прерадовпћевпх песама а прво ћпрплицом, п прпређено је нрема самом рукоппсу песникову, п то је већином остављена прва редакција, а уреднпк, осем правоппса, није мењао нп слова. То је једпно и бпло правплно у овом случају. Уреднпк је то п вешто пзвршно, алп бп место мплосрђе (стр. 18), према тврд ј е, требало м н л о с р дј е, а место с е р ц е (43: вегсе?) и ако се слпкује са ћерце. требало би срце. Још бп требало у овој школској књпзи акцентоватп све речи, код којпх бп се у брзу, течпу, чнтању могло погрешнпм изговором, ако не покваритп смисао. а оно бар тренутно учтшити забуна. На пр. у п. Смрт: недокучност бпће тп сакрпва, твојој жетви сад, свјетла, кад већ има: бпћа. Требало је такође обележптп акценат, ако се ои но рптму у несмп не бп слагао с обнчннм. Споменик Пајзањима. М. В. Веселпиовић одштампао је п засебно из IX Братства. свој рад Споменпк Па.јзањпма. После Неколпко речи о Солуну, о постанку н имену његову и становнпштву у њему [нма свега 162.800 душа: највнше Јевреја (70.000 осем 10.001) потурченпх), па Турака (40.000), Грка (20.000), Срба (12.000), Бугара (3.000) и др.,| н о зиамепнтостнма прелазп на опис српског села Пајзања, што је од Солуна удаљено па један п по час нсточно, и има на ШОО кућа источно-иравосл. хрпшћана, готово све сампх варцп.ја (кречара)