Дело

Б Е Л Е III К Е од којпх су се неки с гим заиатом разишли по свему Балк. Полуострву, те пх пма п на Чукарпци, код Београда. У црквн н двема школама, мушкој и женској, чује се само грчки, п ако је пароднп језнк срнски. Писац ту наводп спиеак речи и песме народне, (женске, колске) н прнчу најстарпјег човека у селу о постанку селу и нмена његова (иозванци, пајзанци, пајзани г. ј. гурски чуварп. јер су нх Турцп ту населили да чувају пошту од хајдука.) Пајзање ће се времеиом сасвим погрчити, као и друга села око Солуна. Успомене Теодора Мандића. Као четврта књига „Књнга Матпце Сриске“ штамнан је нрвп део треће свеске Усиомена из пашег црквено-народног живота, које нише др. Теодор Мандић. У овој се књпзп казују •догађаји пз црквено-полптпчког живота нашега народа у Угарској од 1867. до 1870. године. Мандић је бно у ирплпкама, да зна и оне стварн о тнм нашпм прнлнкама, које су замноге друге бпле готово сасвим неприступачне, те ово његово нриповедање има пупо ннтереса за нас, а парочпто за онамошњу браћу нашу. Само морамо врло жалити, што Манднћев начпн пнсања нпје мало, мало болш. Занати. занатлије и наш народ. У Матнцп Српској се и за ову годпну спремају Књпге за народ. Једна од тпх већ је довршена п пуштена у промет. То је друга свеска радње .'Бубомпра ЈБотпћа 3 а н а т п, з а н а т л нј е п наш народ, 98. свеска по реду н иизу „Књпга за народ“, које пздаје Матнцанз задужбпне Петра Коњевпћа. У овој свесцп пма нреко десет одељака: Цеховн: Угарскп обртнп закон од 1884. год.; Узроцп лошем стању заната и занатлпја; Шта чпнп угарска влада за занате п занатлије; Радннцн: Занатп у Немачкој; Помоћ занатлнјама с пол>а: Како бп могле 315 занатлије п себп помоћп: Удружења; О домаћој радиности; Задатак пнтелпгенцпје у пароду на пољу заната. Ма да ппсац „гледе извора“ којнма се служио, нма да каже да је „оспм внше добрпх странпх дела ове струке пмао прп руцп још п тако рећп небројено које стручнпх лпстова п брошнра које пак нашпх н странпх минпстарскпх пзвештаја....“ п ма да је „с нарластптом пажњом обрадпо п начпне, како бп се дало помоћн бол.ем развитку занатскпх грана...“, — ова његова работа, оваква каква је. нпје за Књиге за народ. Чудпмо се, да одбор за спремање овпх књпга нз Коњевнћеве задужбпне нпје бар сад богатпји пскуством, јер оваквпм књпгама не будп се у масе народне љубав к чпгању. Зашто је што у свету. — Недавно је„ иод горњпм натипсом, пзишла једна ваљана књпга, којује наппсао проф. Павле Аршннов, а пздала књижарнпца Велп.мпра Валожпћа. Намена п садржина ове књпге пајбол.е се може впдети из овнх речи, којпма писац спроводп своју књпгу чптаоцима. „Нпје толика срамота, велп се у предговору ове књпге, нематн одела, колпка .је нематп знања, нематп науке. Пноштоко научп, не служп му само као знање добру, него и~као олакшање п иомоћ, да друго шго лакше научп. Међу нојавама у свету тесна је веза. Што ко боље разуме једну, лакше ће тпме разуметп другу, која с оном стојп у везп. Управо да ко н познаје иоједпне нојаве, ако нм не зна узрочне везе. не може пх потпуно разуметп. А свеенучовеку не може бнтн веће потребе. него што је, да зна зашто се око њега све онако збпва, као што се збпва. II овој је књизп смер, да уиутп, да помогне, да се проуче и разу.меју најобпчнпје појаве око нас. За сада иочпњемо с фпзпком. Ко само зна како