Дело

824 Д Е Л О да га је то скренуло с правог познва п одвело у публнцнсте. Наиорпн рад помути муум, п 1\веб је веб ноодавиа у.мјјо за руску књпжевност. II у нас Је Успепскп нешто мало превођен, а од тога најпознатнија му је у пас прича „Сеоске Новппе", која је н у засебпу књижпцу одштампана. у Игњат Хоржица. Прошле годпне се бавпо у Београду међу нама жпв н окретапстарацпрвакмладоческестранке, посланпк па царевпнском већу, велпкп ирпјатељ српског народа — IIгњат Хоржпца. а већ му ее 1»вих дана може нрпредптп четрдесетодпевпи нарастос за нокој његове родол.убиве н племенпте душе. Уважава.јућп његов корпетан рад на иол.у нацпоналне нолптике братеког иам чешког народа. а пстовремено одајућп достојну пошту заслужноме човеку п раднику, молпмо чптаоце, да се иомоле Свевпшњем, као што му се н мп молимо, да иодарп душн Пгњата Хоржпцо — рајеко насе.ве н мир не10'. IV ЊсГОВу! * Т ИГЊАТ — ГЊАЈО ДИМИЋ Од.мах чпм је обновп.то евој рад „Дело“ пма немплу дужпоет, да са жалошћу заппше п другп тешкп губптак п ериске привреде п српеке књиге н сврј — смрт својега сарадипка Пгњата — Гн»аје Дпмпћа, крји у најлепишм годпнама подлеже тешкрј болетпци у Земуну 80. марта ове годпне. Смрт овога даровитог, спремиог, савесног и поштеног радника с-рпског у толико је осетнпја, што је он био један од понајбољпх познапалаца, којпх нпје много, прилика и напгег народа у Босии п Херцеговпни. Ко мари за српекп народ, кога тпштп наша па[>одна судбина п желн да зна што боље н впше о народу, да <» п.ему п његову животу буде обавештен што пстпиптпје, морао се заустављатп на раснравама Днмићевпм, крје је писао о Боснп п Херцеговинп п штампао у загребачком „Србобрану“ најпре као његов сарадник, а после п као уреднпк н у засебпнм књпгама. Ни његове расправе, нп његове књнге иеће пзгубптп своју вредиост у очнма људп којп хоће да пмају правнлиу ицену