Дело

НЕКРОЛОГ 325 владнног [>ада и владине полнтпке у Боени и Херцеговннн.. Вредиоет његовог рада пнје гренутна, по трајна. томе .је Днмпћ био тако јак н поуздан, да су се његовим расиравама и књигама служили младочешки делегатп кад год су у аустро-угарскнм делегаццјама устаја.дн против владипе политпке у Боснн и Херцеговшни, а тражнлн су, оспм тога, од њега и нисмене и лпчне извештаје, које им .је иеуморни Днмнћ подносио кад год је од њега аатражено. Кад се ствар тицала пнтереса српског народа, Дпмић шгје знао рећи да не може да пише, да не може лично да се заложи, да не може да потрчп н потроши оно што је зарађивао и чувао за лечење и крепљење сво.јега слабог здравља. Све што је знао и имао дао .је народу, па и живот свој. Он у томе може бпти прнмер за угледање. Оенм ове врлине Дпмпћ је нмао и другу јаку страну. Онје скоро .једини међу сувременпцима нашим, којп се с вољом, љубављу и разумевањем бавпо проучавањем српске технологије. На то га је упутпла школа, борављење у Сарајеву н љубав према народу, коме .је и у књпзи хтео да изнесе оно што му ваља н што другп народп немају. Но да пропратнмо из иочетка до краја живот овога заслужног и честптог човека. Годпне Д86Д. родн се српскоме личком свештенику Псаку Димићу из Острвице, код Госппћа у Лпцп снн; који на крштењу доби п.ме Игњат, п кога су доцнпје пз мнлоште звалп у родбини п народу Гњајо плп Наца, а врло ретко Игњат. Димић свршп малу реалку у Госпићу, па .је наставп у Ратковцу код Карловца, н ту доврши и положн исппт зрелости. Вазда одлнчан ђак, одлично .је н нсппт ноложио. Ва тим се на технпци у Бечу спремао за професора природнпх наука и технологпје. Пошто је заврпшо учење, оде 1886. у Сарајево за нрофесора иа трговачккој школи, где је предавао хемију. Ту је он код парода почео проучаватп народно бојење тканнна и коже, алп не остаде равиодушан нп ирема полптичкој, екоиомској н верској невољи народној. Полптика економског испсавања народа тпштала .је Димпћа, те се решн да народу прискочи у помоћ с онпм су чнм се, чннпло му се, може номоћп, п у чему влада окупације неће сметати. V Сарајеву се појавп Дпмићев „Прпвредиџ Вјесипк“. Но владп је било зазорно што се нашао човек који устаје нротпв полптпке економског разоравања домаћега ста-