Дело

новнпштва те одмах на другом броју угушише његов лист. Днмићу је бпло нредложено да радн у уредииштву владиног лпста, алп он то одбади с презрењем, даде оставку и на службу, н, после шестогодишњег бавл.ења у Сарајеву, иређе у Загреб п 1892. ступи у уредишптво „Србобрапаи, да радп аа српск'п народ с незаборавл.еппм српским раднпком Иавлом Јовановнћем покретачем, власннком н уреднпком „Србобрана“, и то је било доба најплодннјега Днмићевог рада како полптичко-економског, тако п стручног технолошког. Из тога су доба његове студпје: о босанскпм фпнансијама (одштампано у засебну књпгу), о Калајевпм парипм та.њпгама п дереглпјама (жељезнпце кроз Бос-ну п Херцеговпну и дрпнска наробродска флотпла крја .је банкротпрала), о аграрном пптању у окупираппм земљама, у које питање нпје влада хтела пп такнутп, о римско.ј пропагандп („Рпм иа послу у Босни“), " борбп Срба п Мусломана за верску самоуправу п тако даље. Све члаике п расправе Дпмпћ је потппснвао с нменом Момчило, п у Сарајеву и Бечу ннсу се морали мучити да дознају ко то нише, .јер он то нп.је крпо, нптп су покушавалн да опровргну оно пгго је нанисао, јер ппсу моглп. У то доба падају п стручне технолошке расправе Дпмпћеве, као пгго је, иа пример, расправа <> „Сахтпјану“, којаје штампана у „Дету“ за месеце .ју.тп п август 1896 годпне, п одштампана у засебну књпжпцу, „1'еније српског народа у ткачкој ппдустрпјп европској**, штампанау лпсту „Србобрану”, пзасебно одиггампаиа, п врло важиа у научном п економском погледу студија 0 бојеп.у у Срба. >'оврј студијп Дпмпћ .је оппсао пародно брјење пређе, платна, коже у Боспп, Херцегошшп, Лпцп, С|м*му п, у к‘о,тико је могао стпћп, у Србп.јп, а дело .је бпо наменпо пашо.ј' Академп.јп Наука. Радећп у Сарајеву помагао ,ј<‘ сврјом са[>адн.ом и „Босанску Бллу“, а радећп у Багребу па лпсту „Србоб]>ану“ примп се не^ у.морпп Дпмпћ и уређивања ка.тендара ,,Србобрана“, п много пма Гн.ајпне заслуге што се ова.ј чувепп иатриотскн лпст српскп још впше прочуо п стекао г.таса, п пгго .је ка.тендар постао права иа]>одпа кн.ига с-а српском н верском тенденцп.јом, те се сада растура у 26—30.000 ирпмерака. К*ад су му прп.јател.и говорп.ти: „Одморп се, Гња,јо!“ одговарао је: „Пмаћу вечност за одмаран.е, а сада треба да урадим пепгго ка<> човек- и Србпн да м<‘ народ пе заборавп одмах.“