Дело

Н Е К Р 0 Л 0 Г 327 По смртп Павла ЈовановиЉа (на Спасовдан 1897.) Дп.мпћ примп п одговорно уредншитво лпста „Србобрана", п поново позва на сарадњу свог пријатеља — писца овнх врста. II што .је рапије речено за овога радника нашег, може се с пуно раз.тога поиовитп сваки пут, — Димић је писао крвљу срца свога п еоковима живаца својпх, а.тн без пакости, без увнјања, нзносећи само истпну п оно што је смпслио да .је право н поштено. Отуда п његова велнка популарност у народу, који га 1897. о [ пзборима за српски народно-црквенп сабор у К*арловцима изабра ШП1 два места за посланнка, — у Костајнпцп п Госппћу. У овоме другоме месту, у Госпићу, Димнћ се бејаше истакао противу бившег впцебана п тадапивег председнпка хрватско-славонског сабора, сад већ пок. Данп.та Станковпћа, и његови га Личанп изабраше једиогласно за носланика. Судбина сабора, у ком је Дпмић пзабрап, позната је. Не дадоше Сабору да радп. На конференцпјп српскпх посланпка 1888. у Нагребу Гњајојепзабран у одбор деветорпце, који је. п.мао дужност да пзрадп на владаоца представку, да бп Сабор бпо сазван и допуштен му рад, н да представку преда угарскоме мпнистру председнику. Но раднпк, какав .је био Гп.ајо, ннје могао даље радпти п иа листу, који толпко троши п душу п те.то, те у јесен 1898. оставп „Србобран'*, на коме .је толику спагу истрошио, да потражп мпрнијп рад, са мање напора, којп бп му допуштао п да се побрпне о свомо зд]>авл.у п да радп своје стручне п књпжевне иослове. Тога ради оде к ирпјатељпма у Гуму, где проучн кн.пговодство утамоппвем повчаном заводу српском идоби место књиговође у срнском заводу у Немуну. Ту се борпо с болешћу п радпо до последњег часа. Тако се угасио жнвот једнога раднпка, каквпх је мало. Пза себе он је оставно у руконпсу, оснм врло важне н вал.ане студије 0 бојењу у Срба, н мноштво бележака, које бп гребало прегледати и средитн, .јер међу њнма пма таквпх, које су трајне вредностп и за културно-просветни п за нолптпчко-економскп живот нашег народа п за народну технологију. На сахрапп Дпмпћево.ј бпла је засунљена српска штампа пз Краљевине, из суседне државе и Босне п Херцеговине. > нме њено п у пме земунскпх Срба с н.пм се опростпо др. Мплпвоје Бабић, адвокат земунски, којп, пзносећи [>ад п жпвот покојнпков, рече, да ће доћп дан кад ће Земунцп сматрати за част што .је међу њима живео Игњат Дпмпћ.