Дело

КЊНГА 23. СВЕСКА 3. ДЕЛО Мај, 1902. год. ОШКОПАЦ И БИЛА СДИ^А ИЗ ДАДМАТИНС1(ОГ ЗАГОРЈА (СВРШЕТАК) Поодавна Ошкопца почеше издаватн ноге, а послије смрти женине, издадоше га сасвим, те, поштапајућп се, с муком, могаше се извући из куће. По вас дан ејеђаше на каменој клуии до врата, пушка му прислоњена до њега, а старн „Капитан“, лисасти, ловачкп пас, лежаше према њему, пиљећп му у сгчп. Мазгу бјеше продао, а пмање, осим бајама, дао под паполицу. По вас дан Ошкоп сркуташе вино, пушаше, разговараше са Капитаном. Из села му нико није прплазио, сјем гдјекад наполичар, неки имућнпји сељак, по женској крви род му, са другога краја Затрнаца. Тај навнјаше, не бн ли Ошкоп понудно све своје, а да га он храни и двори до смрти. А старп увијек одговараше: „Аја, за живота мога, моје неће пријећп у туђе руке, нптп ћу ја отегнути под туђим кровом. А ко зна како ћу ја још све то уредпти!“ II онда бн намнгнуо и подвикнуо: „Уздур, Капптане!“ нашто бн пас устао н почео лајати. Свакога другога јутра долазио је побратим Пуздрак Миљевчанин, узео би новац, отишао би у град н вратио се око нодне, доносећн житак. Звао се право Јаков Прњат, алн под цијелим Тртром нико га друкчије не зваше до наднмком: Пуздрак. Бјеше висок, мало ногнут старац, алн чврст и хитар, као какав младић. Очи му бјеху бјелнчасте, ситне, евнјетле; око њих, око усана са сиједим, танким брковима, по цијелом сухом, енергичном лицу, бјеху изражене веселост и лукавство. Од младостн Ошкоп и Пуздрак бјеху другови и ортацн у „галнјоштннама“ ; послпје, кад Ошкоп нзађе из тамннце, Пуздрак у њу допаде због паљевине, и одробова осам година; за тим су опет друговали али слабије н мало по мало саевим се разншлн, алп, кад побратиму Ошкопу Бог Дело књ. 23. 22