Дело

330 Д Е Л 0 иресијече жиле, иађе му се Пуздрак у невољп, поче га обилазити н храном снабдијевати. При састанку побратими су мало ријечи трошилн; Ошкои изброји Пуздраку новац и каже му шта да купн, на овај узме пут под ноге. Алн кад се врати, пошто извадп из торбе месо, ииринач, хљеб и друго, набрајајући колико је за што дао, настајаху увијек једнаки разговори, у главном, овакп: — Казуј право, стари лупежу, колико сн украо? — Немој, Јурага, болан, увијек нсту пјесму! А грјехота ти је... — Па, ну, рецп колико? — Украо тп нијесам ништа, а узео јесам пет карантана, за дуван. — Пет! Ану, чуј! Кажеш да сп дао за бут осамнаест карантана, а дао си највпше четрнаест; на ппринчу сн украо спгурно два, на... Смрдљива врано, ма псто ћеш цркнутн од глади. — Валај, тн ћеш се распасти жнв! А почео спвећ! Свак је теби‘лупеж н врана и цркотина, а тп сн људски цвнјет! — Доста, Пуздрачино, хајде на посао. Пуздрак уђе у кућу, наложн ватру, распреми, отиде по воду, па пече и варн. II за то врпјеме грде се. Ручају ћутке на клупици и посматрају Капптана, који и њнх жалостиво гледа и даје знаке нестрпљења. Пошто п њега нахране, почну пити, и тек се онда разговор разграна; понајраднје помињу старе дане н догађаје н заједничке дожнвљаје, а поњекад доноси Пуздрак и новостп из града н из околине. Од њега првог Ошкоп дознаде за вјерндбу Мија Лопушине. Рече му: — Чуо си да Јарчпна жени оног најстаријег магарца? Капитана Ивана не зваху друкчпје до „Јарчина“ а сннове магарцима. — Зар? упнта Ошкоп. Одакле? — Од твојих добрих пријатеља Бпковнћа, из Билица. — Од кога Биковнћа? — Јаковине, који те добро памтп. Чудим се, вјере мн, да те ие позва у сватове! На то обојнца ударе у смијех, сјећајућн се како је једном Ошкопац избио Јаковину. Пуздрак наставља извјештај: — Црна је као ђаво н зато је зову из спрдње Бнла! Не бн је доиста нико узео, нн у Билицама, ни овамо под Тртром, оспм коњоглавога Мија. Хајде, валај, нека нм прољепша на-