Дело

ОШКОПАЦ II БИЛА 331 тражје! Бпло је и до сада свакојакпх Лопушина, па нека их буде од сада п црних н пнргастнх! 0 болести својој нцје Ошкоп често говорио. Једном само, у почетку, пзведоше ствар на чпсто. Ошкоп започе: — Ма зашто ђаво поче са мном с ногу? Пуздраку се ражалп, те га поправи: — Немој тако, Јурага, болан, све је од Бога. — Ма није све! Подијелили су они то! Сад, најзад, свеједно, зашто почеше с ногу? — Ма зар би тн милије било да ударише с главе!? По души, онда не би било занајприје, јер би било све свршено, ван да не жалиш што ти не окрњише мозак! Е, онда бн био лијеп! Што би радио без разговора еа мном. — Ево шта, прнхватп Ошкоп бекељећп се... Блејао бих као ован!... Да-ну, чуј, тп дођеш, а ја блејим: бе-е, бе-е-е! Одзовп се! II Пуздрак стане блејати, нли иначе радити као лудак, те се обојица кпдају од смцјеха. Пошто се вратише у збиљу, Ошкоп пита забринуто: — А шта мислиш, могу ли овако трајатп! — Можеш, брате, када ти је срце здраво, а у тебе је здраво каоу јагњета! Колико је тебн? Двнје си године старцји од мепе, дакле ти је седамдесет трећа! Шта је то? Можеш ти трајати н десет година још, када тн је Бог дао, да се можеш поткријепнтп н мрсом и пићем. Онда се Пуздрак стане јадати на свој удес. Осиромашио, остао инокосан, мрзе га у селу! Ошкоп га тјенш: затојездрав и лак, те најзад, ако му сувнше дојади, може упљескати некога, па имати хљеба до смртн у тамнпци. Капитан је пажљиво пратио њихове разговоре и, према мијенама њихова расположења, н онсемијењао; час би открио горњу внлпцу, као да се осмјејкује, час би штектао, или режао. Било му је већ осам година, алн се још добро држао, само што се у пошљедње вријеме, од снлног ластвовања почео гојити. Побратими су често н њему обраћали ријеч; осим поклпча: „Уздур Капитане!“ бнло је још вазда узвнка и питања, којеје он разумијевао н на које се одзнвао. Питаху га: „Мнлујеш лн Јарчину?" илн „како фратрпна придика?“ а на то је псето бнјесно врискало, лајало, или потмуло штектало. Кад сунце пане, тада бп обично побратими били трештенп и тада би настало пушкарање. Пуздрак би намјестио лист хар90 *