Дело

382 Д Е Л 0 тпје шх зид од ограде, а Ошкои би први гађао, за њим Пуздраш Поњекад је то дуго трајало. По селу се већ знало шта значи. Рдјетко би кад Пуздрак ноћио у кућерку, а и то су сусједи Лопушине знали, јер бн урликање трајало дубоко у ноћ. Али често н кад би Ошкои сам остао, чули би Лопушани урликање. Тада би се сваки од њих прекрстпо и препоручно светом Антуну од тринаест милости, који чува побожне душе од сотонеке властн. У Затрнцима се створи чудна ирича, која, путујући око Тртра све се већма кићаше, а допријевши до Промине и до Дннаре, постаде најчуднпја приповијест. Причало се: у Затрнцима живп зао човјек по имену Ошкоп, који се,још у младости ђаволу предао. Ошкоп је, вели, имао жену п деветоро дјеце; жена је, вели, била много богомољна па и дјецу поднгла у богомољству; н сви су, жена и дјечица, једнако се Богу молили, да Ошкопа отргне од ђавола н да га обрати на правп пут. Али се зли Ошкоп не обрати, јер му ђаво бјеше обрекао дуг вијек, изобиље и весело срце, да би могао уживати. Тада Бог узе к себи жену Ошкопчеву и све деветоро дјеце редом, по старјештву. А дјеца бјеху као анђели. Тада се сотона приказа Ошкопу и рече му: Побратиме, сад смо сами п нраво своји. Тп си ми душу обећао, али нијеси запечатпо, а сад је ред да уговор запечатимо, ако желиш да јоште живиш. Јер, треба да знаш, да је твоме правоме животу крај, ономе што тп га је Бог дао. А сада ти ја могу продужитн вијек, али само под уговором, да тп узмем ноге, јер здраве ноге могле бп те одвести ка цркви н покајању. Дакле, ако хоћеш да жпвиш, мораш умочити нрст у своју крв и крвавим прстом притиснути овде. II Нечастиви показаму некакву исписану хартију. Ошкопац рече: „Дај мн једну ноћ да размислим.“ Ђаво му је даде. Те ноћи јавише се Ошкопу његова жена н његово деветоро дјеце и стадоше га молити, да се не преда сотони, него да завапи Бога те да к њима дође. Али Ошкопчево срце бјеше одрвенило, те пред зору, кад с-е сотона опет јави, расијече себи длан и крвљу запечати уговор. II онога часа узеше му се обје ноге. А Ошкопац, који бјеше добар ловац, имађаше лнсаста нса, кога је волпо, те се и за њега помоли Нечастнвом. А овај разглави псу вилице и задахну га својим дахом, те од тога часа псето поче разумијевати људски говор. Још рече Ошкопац сотони: „Побратпме, имам човјека нобратима у селу Мшвевцу, Пуздрака, ти га знаш. Учпни и њега