Дело

ОШКОПАЦ II БНЛА 333 дуговјечна, па било иод коју цијену!“ Сотона се само насмцја п рече: „Мој .је он одавна и потврдо као ити! Жпвјеће! Само ће се савијати као гудало, јер сам му метнуо црва у хрптеницу!“ Од тада се њнх тројица, сотона, Ошкоп и Пуздрак готово не раздвајају, него шемлук граде п дању п ноћу, а псето је увцјек уза њих н све разумије. Побратими су знали за то и чешће су глумили. Више но један нролазник чуо би оваки разговор: „Капитане, познајеш лн тога лупежа гато пролази?“ Капитан штекне. „Добро је, иамтимо га!“ велп Ошкоп или Пуздрак, а преплашени Загорац граби даље крстећи се. Фра Анђелу, који је мрзио све што му доноси бригу, или посао, илп одговорност, а који се уз то и сам бојао сотоне, те приче додијаше. Бјеше то људина од педесет година, сав срастао у салу, те је с муком могао изговорити мнсу, а обамирао би кад би носио причешће каквом болеснику, па ма се могло и па коњу до њега. Коњ фра-Анђелов. дорат, бјеше такође грдосија, чувен као и господар му око Тртра. Елем, фра-Анђелу дојадише запиткивања и наговцјести о обузетпм старцима; особито досадни бјеху намјерннци из далшх крајева; наиђе њеки, заиште благослов, па, отуд-одовуд, дође на питање: „Ма је лн истина, по Богу оче, да у вашем селу нма човјек, кога јесотона обузела!? Веле, не растају се!“ Фратар, намрштен, одговаратне обично: „Ма је ли истина ово, је лн нстпна оно! Као да сам ја онај озго, свезнајућн! Све може бити нстнна, н све може битп неистина!“ Загорац .је покоран фратру, алп је сваки помало н ошкопац, те одговараху: „Ма, добри мој оче, ако тн не знаш, ко ће онда знатн! А, најпослије, што сав свијет каже, мора бити истина. А добро није да се онај налази у Затрнцима, -- добро није нп за сав крај, а камо ли за ваше село!“ — „Па, добро, шта могу ја! измаче се једном неопрезном фратру.“ — „Како, шта можеш!? А камо тн велике молитве, које изгоне ђаволе!? Стари су фратри то радили! ?“ Од тада фра-Анђел постаде опрезнији и проучи у великом Требнику обред егзорсизма. Мука је само, што се тај обред мора вршити у дому, гдје се зли дух налази, а „Вра“ се држао оне поуке: „Бој се Бога, али и онога, који се Бога не боји.“ Најпослије, кад неки натукнуше, да се то мора јавити вишој црквеној властп, он се одлучи, да нешто покуша. Једнога јутра, прије сунца, фра-Анђел тури под .једно пазухо дневнн Требник, (Бревијар), под друго штнт од сунца, па