Дело

344 Д Е Л (3 традан, и полпјегаше раније, — Антун еа ћаћом. Младићу ее малко ражали што се, након много година, раздваја од брата ноћу. Мнјо н млада нрвн устадоше. Он бјеше легао с том нам.јером, — било му је до тога, да му се стари не руга, е је ириспао. Стога их пробуди впчући и, тобоже, љутећп се, што се дангубп. Капитан се смијао од срца н одговараше: — Его нас, ето, ранпоче наш, будна главо! Кад сиђоше ка огњпнггу, на ракију, узе Билу за браду, одиже .јој главу, питајући је како је спавала. Кад људи отидоше, Била запали двије воштанпце пред Богородгадом, изговори гласно, све молитве које знађаше, па се упрти вучијом п отиде на воду. II у одласку и у повратку ишла је оборених очпју, шапћући молитве. Кад стиже до онога камена, са кога је, дан прије, првн пут видјела Ошкопца, она распртн вучију п попе се. Стари сјеђаше на клупп, као обично, а Капптан лежаше до ногу му. Била одлучно узе вједарце и чврстпм корацима прође дуж зида, отворн вратннце од дворншта и стаде пред Ошкопцем. Бјеше зажарена у лицу, осмијак јој нграше око уста, очи јој пламћаху. Ошкопац зннуо. Доиста .је помишљао да внди прпвнђење. Каиитан устаде н наже се напријед погнув врат и њушку. Бнла рече: — Хваљен буди Псус н Марп.ја, стриче! — Шта?.. Ко?.. То?.. замуца стари, већма у страху, но у срџби. Била настави: — Ја сам млада Мијпна, ја сам! Мене шаље блажена Госпа, да ти будем од помоћи. Она то заповиједа. Па дохвати врч с водом што бјеше на земљи, просу уста.јану воду н нали нз вједарца. Па изађе из дворшита, али онда је обузе дрхтавпца, те је једва могла упртнти вучију. Другог јутра Ошкоп прихвати јој Бога, — готово нонизно одговори: — Вазда бпо хваљен Псус! Али, сјем поздрава, друге ријечи не измпјењаше, премда му је Бпла обрисала кућу... Тога дана у вече каза својима што је учнннла н зашто. Каза просто, укратко: Бнла сам код старога грјешнпка, да га водом напојим, да му логу очистим. То мпје Блажена заповн-