Дело

П У Ч II Н А 367 да еачувамо. Алп наш живот у кућн — који ми не можемо и нећемо изменити — а о коме се напољу у велпко зна — даје повода, да се ипак говори оно, што ја управо хоћу да избегнем. На пољу се зна да ја и ти не живимо као муж н жена и узрок се томе налази у твбјој погрешци. Значн, да ће се ипак мајка мога детета назвати неваљалом. Јовсснка (Дубоко уздише). Владимир Мајка мога детета међу тпм мора битн чиста пред светом, ја то хоћу, тако мора бити у интересу детиње будућностн. Али, свет тражн да му се објасни, за што ми рђаво живимо и ми то морамо објаснитн. Морамо то управо за то, што не могу да допустим свету, да сам себн то објашњава п, тако објашњујући, да се држн нстине. Ја хоћу свет да слажем, да га заварам; ја хоћу сву крнвицу да примим на себе. Јованка Ти? Владимир Да, .ја! Ја то не чиннм за љубав твоју већ за љубав свога детета, за чију ћеш љубав моратп и тп све чиннти. Јованка Чннићу све! Владимир То сам п очекивао. Моја .је намера дакле, да себе оптужим иред светом, да станем пред свет као неваљалац, као непоштен, као неверан муж — нека би свет мислио да .је то разлог, што мн рђаво живпмо. Јованка Тн, ти неваљалац?! — 0 Боже! Владимир То девојчпној будућности не ће толико с-метатп, као што бн сметало ако би ти у његовим очпма остала неваљала. Зато,