Дело

Д Е Л 0 868 мораш мн помоћи. Ја не могу сам себе оптужптп, мораш ме и ти оптужити. е/ Јованка Ја? Владимир То мораш, н то је лако; ја сам све прииремио. Ево, овде је једно писмо које сам својом руком написао а ставио сам датум на два трн дана пре онога несрећнога дана, који нам је све ово донео. (Вади оно писмо иа портфеља). Ја ту својом руком пншем једној женској чије сам пме измислио. Писмо .је одвратне садржине, оно даје и сувнше раалога жени да рђаво живи са својим мужем; оно даје и сувнше материјала свету да тога мужа н оца нрезре. Можеш га н прочнтати. Јованка (Чита писмо). То је ужасно!... Владимир То ћеш иисмо задржати као да сп га ухватила и, кад се укаже згодна прплика, кад те ко буде пнтао — тн ћеш ме тнм ппсмом оптужити. Свет ће то радо дочекатп п ја ћу бити осуђен а ти оправдана. Јованка Владимире, као Бога те молим, немој то чинити. Ја тебе не могу оптужптп овако лажном и гнусном оптужбом... Оставн ме, да ја сама носим свој крст... Владимир Не заборавн нн једнога часа, да ја ово све предлажем мајцп мога детета. Другаче не може битп. Јованка Ти тражнш н сувише. Зар хоћеш да новим, гнуснпм грехом, лажном оптужбом, испаштам свој грех. Владимир У осталом, то неће бнтп тако тешка ствар. Једна обична театрална ецена, у којој свако од нас има своју улогу, коју мора да одигра н — свршена ствар.