Дело

П У Ч И Н А Јоваика Спаси ме тога положаја! Владимир Положај .је тежак, за мене као п за тебе. Алп ми морамо подноспти жртве п — морамо пх заједно подноспти. Не можеш пх ти избећи, кад их ја тако радо сноспм. Ја пристајем да се свету представим као неваљалац; мислиш ли да је то мала жртва?! Јованка Одпста не, алп нађп другп излаз, ја не смем, .ја не могу да те оптужим... тебе, који сн толпко узвпшен!... Владимир Буди дакле п тп племеннта и узвишена п одговорп својој материнској дужностп. То мора бити и то ће бити; друти пут ее не би внше ни могао изабрати, јер сам ја гласове о овоме ппсму и о моме неверству већ пустио у варош. Дакле сматрајмо то као свршену ствар п пређимо на друго. Овде у варошп образовао се известан одбор госпођа за екупљање добровољних прилога. Г. Станковпћ, који је секретар одбора, кандидовао .је и тебе; госпође су те са незадовољством прнмиле, алп су те нпак прпмиле. Оне ће сад доћи да те позову у одбор н, ако је Станковић стигао да им однесе ову вест о мени, оне ће бити извесно веома љубазне. Ја желим да се тп примиш чланетва у томе одбору, јер желпм да у друштву повратпш реноме часне жене и мајке. X Г-ђа Живковићка, г-ђа Николићка, Катица, нређашњи. Катица (Ула-зи на средња нрата). Две ГОСПОђе желе... Владимир Нека изволе... (Повлачп ое). Катииа