Дело

Владимир То су оне. Г-ђа /Кнвковићка (Улази иод шеширом, са њом г-ђа Нпколићка. Врло су љубазне према Јованцп). Добар дан, госпођо. Јованка (Која постаје, колпко јето могуће љубазна, пде им у еусрет). Добар дан, госпође, добро ми дошле. Тако вас давно ннсам видела. (Нудп пм да седну). Владимир (Клања се). Моје поштовање. Г-ђа Живковићка н Г-ђа Николићка (Хладно се иоклоне Владпмнру п заузму места). Владимир (За се). Изгледа да је Станковнћ већ учннио своје. (Гласно). Допустите, ГОСПОђе, да се ја удалнм. (Поклонп се као п оне њему и оде). XI Г-ђа Живковићка, г-ђа Николићка^ Јованка. Г-ђа Николићка Да, ннсмо се давно впделе алн не нашом кривицом, ви не излазите нпгде у последње време. Јованка Да, мало излазим. Г-ђа Живковићка Док је бнло дете крај вас, впше сте излазили. Г-ђа Николићка Збиља, госпођо, како сте се могли на то решнти, да одвојите тако мало дете од себе? Јованка Верујте и самој мн је тешко што сам то учинила и, од како сам се одвојила од детета, и не мпли ми се излазитн у свег. То је управо разлог што тако мало сад нзлазпм.