Дело

376 Д Е Л 0 Доктор Владимире, пмам једн.у непријатну вест за тебе. Јованкп (Цикне). Шта .је? Говорите? Доктор Пмам телеграм од .једне мо.је пријатељице, учитељпце у пансионату где је Олгнца; Олгпца је јако болесна! Јованка (Цикне и хоће да падне, ирпхватају је Марпја и Јован). Владилшр Олгица?! Говори, говори!... Доктор Немам шта да говорим, ја мислнм само да тн одмах отпутујеш и да донесеш то дете овамо, по што га нпси требао нн слатн. Влади.мир Олгпца? 0, Боже, зар тп немаш милости за мене? Да, да, отпутоваћу, одмах, одмах. (Шчена шешир п пође). Доктор Сачекај да се саветујемо. Владимир (Застане). Што пре, докторе, морам је што пре вндети. Јованка Докторе, будите нам н овог тренутка прпјатељ, пратите га на иуту, путтјте и вп. Доктор ГОСПОђо, ТО сам II сам МИСЛПО. (Оде брзо са Н.тадпмпром). Јованка Олга, чедо мо.је; зар тамо, далеко од мајке, од мајчина срца, ОД материнске неге. Ах! (Клоне, придржавају је Јован п Марпја). (Завееа пада)