Дело

Д Е Л 0 380 Код нас је тај иројект преведен н штампан до с-ад, колпко је мени познато три пута. (У Србији н Русији од Нила Попова I стр. 423—427; за тим у Отаџбпни књ. XVII стр. 627—634 и у Историји Нрвога >'станка од Лазара Арсенијевића — Баталаке I стр. 477—482). Превод у „Србији п Русијп" нетачан ,јеп иун погрешака, а у „Отаџбшпг* не потпун. Једно с тога, а друго што је овај „устави јако везан за осталу преписку, иа га износим овде у целннп. Записка руског агента у Грбијн РодоФиникина од 2 новембра 1808 год., и напомене на њу главнога војводе кнеза Прозоровског. О гранидама Србије. Требало би одредпти старе границе Србије; алп иепмајућп тачнпх карата не могу о овоме рећи ништа одрећено, али је толико јаено да је према Боснп природна граница Дрина, и према томе Турци би требали да очисте тврђаву Соко, који је на овој страни. Према Арбанији град и мало утврђење Скопље,. које је још у турским рукама, требао бн да буде пограничнп град Србије, разуме се да бп тада требали Турци да напусте Новп Пазар, којп је иза тога града унутра, у Србпјп. Према Маћедонијн велики хрбат планински, који делп ову област от Србије, јесте стара гранпца. Град и утврђење Нпш са земљама до саме Софије, што је данас у турским рукама, све .је то у старо време било српско. Према Впдину, ако овај град с целом Бугарском треба да остане у турским рукама, треба Тимок да буде гранпца. Ада-Кале где заповеда Реџеп-ага п Великп Ос-тров на Дунаву, што је у туреким рукама, корпсније бп бнло придружпти Влашкој него Србијн, јер бн се тпме Србп моглп држати у руци. Напом. кнеза Прозоровског: У данашњим приликама налазим да је немогуће обновнтн старе српске границе, а тражитп то, може чак шкодити пнтересима господара Пмператора при задобијању руских граница до реке Дунава. Но треба се старатп да се Србима пристојна граница с некнм утврђењима, која се могу израдити (исходатниствоватв) прп преговорима; друга утврђења за обе стране ваља унпштитн а остало оставити Турској. Може се старати да река Тимок буде граница али тврђаву Видин треба оста-