Дело

ОДНОСИ РУГИЈЕ ПРЕМА СРБИЈП 381 витн Турској. Слажем се с мишљењем г. Родофпншлша, пстакнутпм у овом чланку да се Ада-Кале п Велики Остров придруже Влашкој. О трговини. Турци још за дуго не могу бити сигурнп у Србији, с тога да би се избегле све оправдане жалбе Турака требало би желети да се утврди: да ни један мухамеданац нема право прелазитп српску граннцу, да ,је турским поданицима хрншћанске вере слободно прелазити, а исто тако требало бп израдити да .је слободно п Србима трговати у турској царевини под заштитом рускога министра и конзула плаћајућн царпну, ко.ју плаћају п рускн поданнцн. Осим тога дати Србима право да пмају сво.ј новац (своју монету). Наиом. кнеза Прозоровског: Није право да се Турцпма забрани улазак у Србију ради трговнне, а да Србпма буде слободно трговатн по Турској. У свима такнм случа.јевима одредбе су .једнаке за обе стране, а заштита рускога посланства може се уговорити. Право Србима да кују новац тешко ће битн израдитн а н не виднм отуда нарочите користи за Србе. О полштичјцим одмосима Србије с другим државама. 1. До овога времена у Србији нпје било ни политичкпх нн трговачких агената других држава, требало би да се такви још за извесно време не примају овде. А врло је потребно удалитн дипломатске агенте, јер онн би пмали право долазити чес-то у додир с управником земље н другнм старешинама, а тиме би успели да чине сметње да се дође до стварног утицаја Русије на ову земљу. Странп агенти нашли бн овде велику могућност да раде противно нашим жељама. Не може се зампслити да се Аустрија неће старатн да ослаби наш утицај овде, .јер изван сваке сумње, впдп, да ми, укореннвши овде наш утицај, стичемо знатну превагу над њом у сваком случају, у коме би се та држава решнла да ради противу Русије, јер ми јој можемо подићи унутрашњега непрнјатеља, којп је често опасннјп од спољашњега. 2. Аустриско мпнистарство такође видн да ова земља граннчећп се Босном, Арбанијом, Маћедонпјом и Бугарском, даје