Дело

Л V Д А • > • > — А ако Бог да? •)а казах. — Бога мп рђав иут! — Ннје ми за тнм, пего ја п не знам овуда пута. — Како? Бар ннсп овуда ишао? — Никад. Онда, боље останп те поћи! Једно: ово време; друго: пут, до зла Бога, рђав и провал.ен, а треће: завр.ваћеш — реме он п ставн каву и чашу воде на малом служавнику на сто. *Ј гЈг е/ гЈ Приђох столу, узех гаољу с кавом и погледах га. Пзглед му је, на први поглед, казивао да је се.вак. Међутнм то беше једно од оних симпатичннх сеоскпх лица каква врло често сусрећемо међу напшм сел.ацима. Глава округла, очп плаве, велике, пуначко лице, уста велика. усне набубреле те пзгледају као да се смеше, што даје лпцу неки доброћудап израз. А разговоран п доста окретан. Видећп да га гледам он поновп: — Бога ми, остани! Кајаћеш се ако не останеш! — Знам, али.... — Због гаколе тп је! Тн сп учптељ, је-ли? То јесте; а.ш видпга ово време! Нп пса човек да не пстера испод крова! А овде ћеш се лепо иснавати. Ја ћу сад наредитп да заложе, па спавај док тп дугаа милује! Нн за коња не бриин. -Ја ћу собом коња намнрити. Ја се почех колебати. Најгоре мп је пгго пута не знам. Да знам иут, не бих остао нипошто. Добро — рекох. — Само да оде.чо до гатале да кон.а нампримо. — Не браиим. Прпчекај само да запалпм вењер. Он је светлио и ишао преда мном. Кншаје пл.уштала пљуском. Ја осећах како ме зпма подилази, те се почех јеигатп. Уђосмо у шталу. „т1еркез“ је, по своме обичају, полако зупкао мприсаво сено. Механџпја му приђе, скпде седло са њега, узе један омут сена па га стаде трти. — Богме сам га добро ознојио! — рекох ја. Зло је време. Време убије горе од терета! — рече механџија. Лошто добро пстрља коња, баци ћебе на њ, подвеза га једним коланом, па испод јасала разастре сламу пода њ. Онда се припе на таванче н набаца сена у јасле.