Дело

ОДНОГИ РУГНЈЕ ПРЕМА ГРБИЈИ 389 собом ако Русија, немешајућисе непосредно у унутрашњп поредак Србије н одричући се власти, која нп.је њој не само својствена већ п тегобна, буде задовољна оном влашћу, која се тече добровољно указаном помоћу, заштитом, узајамним поверењем и прпзнањем Срба Русијн. Тада ће Срби не само по облику већ стварно бити незавнснп н у случају могу бити кориснн. Тиме бп се спасли п прекора суседних држава као да Русија хоће да завлада Србијом, мањ ако бн хтели нрипнсати у грех давну приврженост овога народа, коју оснивају на једнакости верп, што би било противно здраврј паметп. Кад буде Дунав граница и Руспја гарантује целнну и неприкосновеност турске државе, ова општа поставка, разумејући и Србнју у турску државу. изгледа да не може бити двосмислено н штетно за Србе, а нарочито ако буде брзо уговорено нарочитим чланом, као што треба н кад се тачно одреде границе српскнх земаља. У онште о српским пословима Његово Велпчанство изволело је мислити да је прво потребно сазнати мисли н жеље српскога народа, а после тога старатп се да се те жеље и мисли задовоље по мери попуштања турских пуномоћнпка на конгресу, претиостављајућп споредне потребе главним, од којнх .је незавнсност Србије најглавнп.ја. На основу овога правнла Господар Пмператор пе може саоиштитп даље нацрте Вашој Светлости, већ препоручујућн судбину српскога народа нарочитој вашој бризи и желн да вп колнко је год могуће одговорите Његовим жељама.“ Нема сумње да је на основу овога писма грофа Салтнкова н на основу овпх жеља цара Александра I кнез Прозоровски преко Сиверса, дворскога саветннка, усмено саопштно упуства српскоме пзасланнку Нвану Југовнћу у Букурешту. Та упуства гласе: „1. Србија тражп па сваки начнн потпуну н безусловну независност од Турске, го јест да се Турска одрече сваке врховне властн над Србијом и да призна Србцју за самосталну. „2. Граннце Србије лако се могу уредити, кад се задобије оно, што се тражи у првој тачцн. „3. Ако Турци не пристану на прву тачку, то ће Срби тражитн да Руснја измоли у осталих суседних држава гаранцпју за самосталност Србије н тиме је с те стране обезбеди. Баш у томе Срби и гледају најглавнцјн предмет руске заштнте над Србцјом.