Дело

„4. Ако у случају, као што је речено у трећој тачки, Руспја издејствује Србијн гаранцију поменутпх држава, а Порта при уговору мира с Русијом не прнстане на прву тачку, међутнм Русија опет с гледишта свога нађе за потребно закључити мир, тада се оставља на вољу (Србнма) да опет зарате протпв Турака. „5. По свршетку н те војне Срби обећавају да неће правитп с Турцнма мпр без утицаја Русије. „Тајна тачка: Србпја обећава свагдашњи савез с Руспјом н дејствовати с њом против свакога непрнјатеља44. II ако су српском депутату дате оваке пнструкцпје опет је томе био протпван кнез Прозоровскп, као главни војвода руске војске на Дунаву и он је изнео разлоге зашто се протнвп у ппсму помоћнику мпнистра иностраних дела, грофу Салтикову 9 фебруара 1809 године, јер, вели: „ако Србп не пристану на оно што се на њпх односи у уговору мнра и почну опет војну с Турцима, то да се Руснја не меша внше у њихову војну. Ово с тога што на установу потпуно самосталног царства у Србији, као н на то, да онн сами воде војну с Турском, не бн мпрно гледали ни францускп ни аустрпскп двор. А ако баш Срби и поведу сами војну протнв Турака, јасно је да ће бпти побеђенп и да ће се неминовно опет вратити н тражити нли заштиту Руспје или посреднпштво“. Најпосле кнез Прозоровскп отворено истиче да је потребно прво, при уговору мира с Портом потпуно сачувати интересе Руснје а пнтереси Србије предмет су другога степена, и ако треба жртвоватп ма што, то мнслим треба пре жртвоватп пнтересе Срба него ли интересе Русије. Протпву рада Русије да створн самосталну Србију још се јаче пзјаснио кнез Прозоровски у свом писму грофу Салтикову од 23 фебруара 1809 године, које гласи: „Под речима: потпуна незавпсност Србије, не могу да разумем нншта друго већ оснивање нарочитог царства сриског, које би у свима особинама било једнако с другим европскпм државама, па разуме се п са суседним, као Руспјом, Аустријом, Француском и Портом. Ова земљнца између четири тако велпке државе, нп од кога незавпсна, којом ће управљати људп без образовања н просвете, била бн по мом мпшљењу, увек камен спотпцања и јабука раздора међу поменутим државама и свака бн се трудила да је себн присвојп. Заштита Русије у овом случају донело би јој нове и непрекидне сметње. Даље, лко бисеуједном члану уговора мира унела гаранцпја целине