Дело

ОДНОСИ РУСНЈЕ ПРЕМЛ СРБПЈН :>91 п иеприкосновености отоманских земаља с десне етране Дунава а с друге створила нова српска држава, то се једно другом силно противи, п турски нуномоћници би морали опазити ту супротност и устали би протпв ње. Жртва Порте, уступајућн нам границе до Дунава за њу је тако велика, да она нпкако не може прнстатн поврх тога и на потпун губитак Србије. Осим тога нн за кога нема сумње да ће бити незадовољна и сама Француска оснивањем српске државе нарочито под заштитом Русије, п онда би проширпла своје захтеве, наруншла бн целину турске царевине на десној страни Дунава. Али узмимо да Француска пристане п да успех рускога оружја нагна Порту такође да пристане, какве ће наступпти нове последпце стварањем српске државе? Мпсли, које су Србн сада открили, изгледа, да јасно показују њихово расположење, које бп, ради незнања с једне стране, а по замисли, која пх опцја, с друге стране услед с-рећног успеха на првом тако важном кораку, неминовно покушалн и да их остваре. Да би увећали н проширили своје земл.е разуме се, одмах би почели узнемирнвати своје једноверце н сународнике као: аустриске Србе (ко.јпх нма до 2 мплиона), Херцеговце, Црногорце, Босанце, Далматинце, Албанце, Бугаре и т. д. да би их устанцима и побунама отргли од данашњнх њпховнх господара н присајединили својој држави. Ово би изазвало за Русију, која се примила заштнте над Србијом, нове и непрекидне свађе п војне са суседима, а Господар Император, немнновно је, да би се онда отресао такве заштпте. Тада би се Руецја за свагда лишила тако корисног утнцаја свога над хришћанским народима који с-танују у земљама турске царевпне. „Да бих сложно све ове разноликос-тп ја сам и саставио гореиоменуте поставке. Отклоннти од њпх свако подозрење на рачун тога да Русија жели раширити своју власт на десну страну Дунава; Француска у том случају не може истаћи нпкакве претензије, а Порта ће им датп само оно, што је ранцје обећала, ма да је она то онда обећала у тренутку нужде, с намером да то доцније погазн. Срби, добивши мпр и само своју унутрашњу управу без пкакога мешан.а Турака, остали бп у тој умереној, или боље рећи огранпченој слободи н независности, у којој, по својој прпроди и непросвећеностп и треба још да остану, а Русцја би, најпосле, сачувала заштнтом и мешањем за увек утицај над овим народом, којнбијој у разним будућпм прнликама био тако потребан и корисан.