Дело

896 Д Е Л 0 помоћи, а још мање са свима војевати. Срби треба у првовреме да су задовољни тиме, што су под заштитом Господара Императора, а у знак признања за то, да се Порта не би уплетала у унутрашњу управу њихове земље, треба да плате ма колики данак. — После обећања, које је дао српском народу Михељсон,1 одговори Југовнћ, сваки, који би рекао што протпвно, излаже се опасности да изгуби живот. — Ја сам вас впше пута обнадеждио, да ће се учпнити све на конгресу мира да Срби добију што је могуће боље стање. — Другови моји (Јанићије Ђурић и Павле Поповић), она два депутата, огорчени су отишли из Јаша, и ако 1 То обећање, на које ее српеки депутант непреетано иозпва, дао је Мпхељсон у ппсму, које је нисао Црноме Ђорђу 11 јануара 1807 годпне. Ево неколнко навода пз њега: „Вама поштованом другу мом, свпма кнезовнма н војводама, свему ерпском савету желпм здравља. „Најпосле дошао је- тренутак ратницима имена хришћанскога да збаце јарам мусломанскн, да врати угњетана племена хришћанска старом поносјг њиховом, слави и срећп... Срнекп народ служп свету за прпмер шта може да учинп јуначкп дух загрејан хришћанском вером и љубављу према отаџбинп својој... Менп је давно познато да ете оевојили Београд. Ја вае поздрављам н опет поздрављам и јављам да еам с повереном мп војском од Господара освојио градове: Хотип. Бепдер. Акерман, Килију, заузео Татар-Буџак,. посео целу земљу Молдавију, поразпо крџалпску војску Мустафе Барјактара, оелободио од њихова зверетва Букурешт и готово целу земљу Влашку, раширио власт руску до обала Дунава и готов сам за даље нобеде над непријатељем..." „...Ја мислим да после Београда остаје Впдпн као иредмет ваших тежња. Освајајућп њега можете створпти на вечна времена незавпсноет н мнр Народу Српеком. Према томе да лп ее неће сва ваша пажња окренутп Впдпну, и да лп не може четпри до пет хиљада вашпх војнпка доћи Крајову ради заједннчкога напада с ове стране? Молим за детаљпо и тачно пзвешће... Порта ће вас варатп... да бп вас умирпла. Али вп, вожд храброга народа, ваша мудрост п сталност не треба да буду елепе. Ви знате штетне последице таквога примирја. Народ ерпскп достојан је да буде народ, коме је стидно да плаћа данак Турцпма: зар нпје боље употребптп тај новац на војне потребе народа, на ослобођење од туђппскога јарма. Ја пмам за вас п сараднпке ваше знаменпта одлпчија почасти, кошма ће Господару Императору свпју Руса битн драго да одлпкује славна дела ваша. Првом сигурном нрплпком иослаћу их вам. За одред војске, који овамо дође биће све снремно н храиа п артпљерпја. Будпте неуморни н уздајте се на Бога п Александра 1, н ирнмпте нелицемерно уверење мога прпјателштва н поштовања." (Види: „Руескш Вт,стппкћ“ за 1863, VII. стр. 114—116).