Дело

ОДНОСП РУСИЈЕ ПРЕМА СРБИЈП 397 народ српскн дозна да ће оиет постати подаником портиним, то ће п неочекујући крај примирја, отпочети рат с Турцнма. — Господар Император, одговорн кнез Прозоровскн, такав ће поступак узети као омаловажење његове заштите, и са свим ће оставнти српски народ самом себи, тада се нећу мешатн у његове послове и свечано ћу се одрећи такога ноступка њнховог, да би могао закључити за Русију пробитачан мир. Заиста, Срби не могу тражити од Русцје да она претпоставп корист тако мале земље, као што је Србија, користи простране руске царевнне, или да бн она, жртвујућн себе повела ради Србије војну са свима осталнм државама, и да сам Господар Император не може, да би угодио Србима, упустити из внда добро својих поданика. У осталом не видим да ће. се конгрес закључити миром и ако се рат понова отпочне, ја ћу о томе писати Црноме Ђорђу. — Ми то од свега срца желимо, одговорн Југовић.1 На основу овога разговора и написао је кнез Прозоровски горе поменуто пнсмо од 23 фебруара грофу Салтнкову. Ускоро по овом писму дошли су нз Србије главном војводи новп депутати, у нсто време кад су стигли и турски пуномоћннци да преговарају о миру. На горње писмо добно је кнез Прозоровски депешу од канцелара грофа Румјанцова 11 марта ове садржине: „Напомене Ваше Светлости односно Србије Њег. Величан. нашло је да су основане, алн је нзјавило своју вољу, да, ако је неопходно да Срби плаћају данак Порти, то треба гледати да се у уговору мира тај данак сведе на што мању меру, много мању него онај пре што је био. Да овај данак служи само као доказ незнатне завнености од Порте, а никако као некакав њен приход“. Овом приликом до мира није дошло. Примпрје је прекинуто и првих дана пролећа Родофиннкин дође у Савет и објавн неко писмо од главнога војводе, кнеза Прозоровског, „да 1 Овај разговор налазн се објављен у „Руском Веснпку“ за 1863 год. књпга VIII. страна 552—557.