Дело

412 Д Е Л 0 Плавицки је мешавина рааметљивца и млакоње — разметљивца,. јер је сам разносио своју славу, а млакоње зато што је себи све допуштао. То му у мало нцје постало другом природом. Доцнпје су наступиле тешке околностн, с којима би могао изићн на крај само човек од карактера, а он овог никад ннје имао. Почео је извијати н на то се навикао. Нас, господине, земља оплемењује, али земља и квари. Један мој познаник, банкрот, говорпо ми: „Не извијам то ја, него моја пмовина, а ја за њу говорим“. У неку руку је п тако. Више у нашем послу него у којем другом. — Замислпте — одговорн му Иолањецки — ја, којн сам поникао на пољском добру, немам нпкакве жеље за земљорадњом. Знам да ће она увек поетојати, али како она стоји данас, ја јој не видим никакве будућпости. Ви ћете сви поиспропадати. — Ни ја не гледам тако весело у њену будућност. Знам да је у Европи у опште положај земљорадника рђав, јер то свако зна; али номнслите само: ако је у племнћа четири сина сваки наследи четвртнну по четвртнну само од очевине. Шта ће бити? Сваки је навикао живети како се жнвело у оца, хоће и он да живи тако, а ту је лако догледати краја. Друго опет: у племића су четири сина, даровнтнји се одаду на разне друге послове, а на земљу остаје најнеспособнији. Треће пак: што читава покољења стеку н очувају једна малоумна глава упропастн. Четврто: ннсмо ми рђави земљоделци, него лоши управљачи, јер добра економија впше вредо од добре обраде земље. Какав је ту извод. Остаће земља, а нас који је држпмо као сопственнцн, нестаће под њом. Алп видите, можда ћемо се брзо вратитн. — Како то? — Ето то прво што ви рекосте да вас земља не вуче к себп права је заблуда. Вуче она те још како силно, тако вуче да када човек дође у зреле годице не може се одупрети тежњп да има бар педн земље у својину. Спопашће то и вас. А то је п природно. Све остало богаство може се сматрати као неснгурно, само је земља стална. Све из ње произлази, све за њу постоји. Као што је банчина новчаница цвет металној монети што лежи у банчиним касама, тако су и индустрија, трговнна н што год хоћеш друго само земља у другом облику; а што се тпче вас, који сте нз ње изашли, вн се морате у 1ћу и вратнтн. — Ја бар то не мислим.