Дело

414 Д Е Л 0 остаје. Али нншта с тим. Једно само знам: ко узме Марину, узеће бисер. У душн је својој Полањецки то псто и мислио и осећао. А кад поцово зарони у мисли, поче опет размишљати о Марини или боље рећи стаде је се сећати и замишљати како изгледа. Наједаред му се учини да ће му без ње бити тешко. Алн се сети да су му се сличне ствари дешавале вшне пута, те убрзо одби те обмане. Али је о њој живо мислио све док нијс доспео до града, а кад је у Варшавп излазио промрмљао је кроз зубе: — Како је то све глупо испало! Како глупо!.... (Њаставпће се)