Дело

У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ од ШАРЛА ДИЛА Вера п народностп у Боснп. — Земљопис, управа п псторпја. — Знача.ј босанског пптања. На крајњем северу балканскога полуострова, између Србије, на истоку, аустриске Далмације и ЦрнеГоре на западу, пружа се пространа покрајина, у облику троугла, чији се врх, обрнут југу, тањи да продре као клнн управо до оне тачке, где би Србија могла пружити руку Црној Гори. Та покрајгша јесте Херцег-Босна. Пре двадесет година ова земља бејаше турска. На берлинском конгресу вешта политика кнеза Бизмарка поверилаје аустро-угарској монархнји задатак да њом управља и бригу да тамо уведе потребне реформе. Од тада, по 25 члану међународног уговора од 1878, Аустро-Угарска држи Босну и Херцеговину, „привремено“, каже уговор, што значи, да у теорнјп султан ту задржава потпуно своје владалачко право, али „за неодређено време“, додаје текст тога документа, што ће рећи, да у ствари Аустрија неће нзићи из Босне и Херцеговине никада, бар не од своје воље. Ако се сада посматра ова земља по њој самој, било по верн, а то је бнтни чннилац свнх балканских држава, било по народу, а тај је елеменат још знатнији: одмах човека изненађује један карактеристичан и супротан факат. Као да мало има земаља, које су по вери више раздвојене, а по обичају мање различне: трн вере деле становнике по доста неједнакој размери; у Босни рачунају 21 на 100 католика, 35 на 100 мухамеданаца,