Дело

416 Д Е Л 0 43 на 100 нравославних. Али под разним верама постоји н крцје се јединство: сви тп људи: католици, мухамедовцп и православни говоре истим језиком и исте су народности, и та народност — то је главна ствар — јесте она иста, која насељава на истоку Србију, на западу Црну Гору и јужни крај Далмацпје. Од неколико година Босна је у моди, или се бар труде да је уведу у моду. II заиста, она заслужује интерес, за који се труде да пробуде према њој. Босна .је природом постављена на додирну тачку два света, на крајину, где су се у свако доба сусретале н мешале цивилизације истока и запада, па од тог земљописног положаја опа добива сложено и заплетено обележје, особит н живописан чар. Њени крајеви, њене високе планине, које красе готово вечнти снези, подсећају на алписке изгледе; по обичајима и ио ношњи она припада истоку. С-тари фрањевски манастири, повучени у осамљене шуме, н феудалне развалине што се поиосито дижу по врховима брежуљака, подс-ећају на обале Дунава нли Рајне; њене старе цркве са кубетнма, које су све покривене византиским фрескама; нарочнто њене џамије са витким шнљатим мунаретима, њене кућнце што се кроз зелена дрвета прикрадају планпнској косн; њена велика тужна гробља, где епавају заборављени мртвн — изазивају сећање на обале Босфора, тога познатога украса Стамбола п Скутара. II тако, у Јевропи која сваким даном постаје све обичннја, Босна има у себи разноврсне изгледе, ексотичне боје, које могу од ње створити омиљену земљу за светске путнпке. По администрацији, која од двадесет годпна на овамо управља њом, Босна заслужује можда још внше пажње. У којој мери привремена окупација аустриска тежи да се претвори у сталну анексију? У којој је мери нова управа умела разренштн озбиљна питања верска, економска или друштвена, која вековима владају у босанској историјн? У којој се мери, п са каквим осећањима, ова потпуно оријентална земља прилагодила захтевима западне и савремене цивилизацнје? Каквом вештом или чврстом политиком и још за какве интересе беше извођено ово дело једначења? Вреди проучити ова питања не само због интереса, који може сам собом иружитн један покушај насељавања, кад је изведен са ретком вештином и са упорношћу свесном свога циља. „Постављена, као штојетачно речено, на једно раскршће јевропске иолитике п као на укрштају народ-