Дело

34 Д к л о покојни Мпхаило, многа је ала народу чпнпо. Он је био крштен алп је пмао некрштену душу. Нпкаква вера није кадра била онолико народ мучптп као он што је. Мој мн је покојнп отап о томе прпчао, он га је н познавао. Зииула нека неснта ала из њега, па што год у кога впди да је н њему. Онда било турско време, у селу субаша, у граду дахије, па што ти они рекну речено је. Мпхапло се сав предаде Турцпма, с њима се дружио, њима пшао, они њему долазнли, па, што веле, могао те .је и попетп на венгала н скинути с вешала. II он је покор чннио. Затро је село, поотимао толика пмања, толики л.уди илатише главом. а толике баци у томруке. Свет ухвати страх од њега. Нпко не смеде зуба обелити нп беле рећи, алп почеше клетп. Не знаш тн како куне сиротнња! Пма клетва родитељска, има кумовска. има девојачка. То су тешке клетве. ћажу да је девојачка клетва иајтежа, јер кад девојачка суза на земл.у кане „три аршнна'у земљу пропадне;“ али је тежа народска клетва. Кад сиротињска суза кане она ствара Содом. Сиротиња не дпже руке небу. него узме Два камена, иолпје пх сузама. па бије камен о камен н моли Бога да пусти на злотвора сва чуда и све беде овога света. I! такт клетву Бог слсша. II казнн Бог као што само он е/ уме и може! Знаш лп ти да се за недељу дана ископала кућа Липничка, н да је све зло доживео Михаило. Удари колера, па се по два мртваца пз куће износе. а кад с-е с гробља враге затеку опет мртваца у кући. II Миханло сарани све сем овог унука. лудака, што Бог остави да се свет на њега свида, па кад виде шта би од његова дома, даде и сам ђаволу душу, обеси се иред кућом. Данас внше пема Липничких, нпти има куће нн кућишта. Ово је све од оне силне вамилије, те му свет. севапа ради, даје залогај хлеба да од глади пе умре. Механџија је причао иросто, али је мени било хладно око срца. Лудак нас .је гледао оним пстп.м великпм, безизразним очима. Био је потпуно миран као да се то њега ништа не тиче. — Па код кога живи? — угштах ја. Живп тако у селу. Где год дође, ириме га; нико га неће отерати. Нарави је тпхе, не напада никог, послушан је: што год му заповедпш ради. Дође му тако ионекад, иа оставп све н дуне у друга села, нема га по неколико дана. па се опет врагп. Кад је ту, добро је; кад га нема, нико н не пита за њ. — Како му је име? — Лазар.