Дело

У БОСНИ II ХЕРЦЕГОВННИ 421 је впдети Јајце, где стоји на пови.јарцу, којц влада водопадом, како пзнад бурне воде ређа по спратовима старе зупчасте бедеме, звонару у талијанском сгилу, старе дрвене куће и тамну масу опале тврђаве. Овде као да оживљава прошлост, цела преминула прошлост босанског средњег века, и ја сам запамтио узбудљив утисак ове готово трагичне походе, која нас по тамном сумраку н при дрхтавој и неодређеној светлости буктиња одведе у стару цркву фрањевачку, пред ковчег са стакленом преградом, где почива с главом одвојеном од трупа костур последњега босанског краља, коме је глава одсечена по заповести мухамеда П. А покрај ових старих успомена природа умножава своје вечите лепоте. Таква је лепота пут, који врбаском долином води од Јајца у Бањалуку, т1а Мо1а, живописан п смеон, чији вештачки радови чине велику част аустриским инжињерима, који сугаизвели; такве лепоте јесу велика језера, где се Плива шири у велике и тамне мирне просторпје, које су још вгаие тамне од великих борових шума, које са сваке стране ту огледају своје црне масе. Човек мисли, да је у Тиролу, у крају око Салцбурга; и на један мах, на крају горњега језера појављује се турско село, онакво каква човек налази у забаченим окрузима мухамедовске Мале Азије. Бегови, велика господа исламска, живе ту повучено, далеко од света, далеко од досадне цнвилизацпје, у милом месту, украшеном великим дрветима и текућим водама, у мпрним великим кућама дрвеним, добро затвореним,. над којима се издиже лако дрвено мунаре. II у овом чаробном погледу азискога пстока, који се готово дивљачно повукао у се, пролази, чинећи мало бруке, модерни јаз, који одржава електрпчни завод, недавно створен; а даље — вечита супротност — диже се пољска зграда, где се сладе особпто укуснп ракови, некажва страћара, која сећа на Аснијер п Буживал, између овог алппског језера и овог озбиљног азиског села турског. Али све то, то је Босна, зацело дивна, али то је мало, ако смем рећи, Босна за светске путнике, снабдевена гостољубивим п угодним хотелима и где човек у одређени час налази воз на поласку, кола спремна, ужпну пзнесену. Поред ове Босне, ко.ја је мало накинђурена и набељена, налази се друга Босна, коју странац ређе походн, а ко.ја је по утиску оригпналнија н дивљачнпја: то је југо-источна и источна Босна, она која се додпрује са Турском п са Србијом. Да се види прави изглед ове земље, тамо треба нарочито ићи, кроз велике и осамљене пла-