Дело

нине; кроз високе висоравни, што су обрасле кратком травом, које у даљпни окружују редовп јела; кроз велике вековне горе, кроз шуме од стогодишњих борова, букви и растова, где је каткад пут једва прокрчен, где није реткост срести медведа, где је зими погнбно путовати, толико има вукова, — или још пре дуж Дрине, која чини граннцу између Босне и Србије и која крнвудаво и брзо тече између високих одсека кречних, који на зелену воду падају управно. Када је вода висока, низа Дрину се иде обично на оним великим снлавовпма, што доносе до Саве дрва из босанских шума, п кроз узане и тамне теснаце, где Дрина где-где нарасте у брзаке између голих врхова и шумовнтих плапнна, које крунишу феудалне развалине: пловндба је, кажу, днвна. Теже је ићи за током ове реке сувим, и то стрмнм п клизавим стазама, куда може проћи само јак коњиц босански, н које се често свршују у празнини, јер их местимпце односи надошла река. Али ејајни погледи богато награђују овај умор. Од овнх погледа ја се сећам једног изгледа необичне лепоте. Црна вода тече лагано, стешњена између две високе и одсечне стене, прп дну мрачна теснаца; за тим на једној окуци впдик се јако шири и отвара, заплетен хаос планпна појављује се, врхови шумовити, који се низе према реци у правилној постепености, јаки окомцн, који на Дрпну падају управно, оштрн и танки врхови, који у вечерњој светлостп као да се пењу у небо; посред тока, који је сада ширн и бржн, високе стене, одвојене од обале, дижу се у бурним, кратким п пенушавим валима; прп нзласку из мале побочне долине, где поток впјуга пспод разбацана зеленнла, стар турски мост, који као да је од 1уче постављен и преко кога вековнма нико внше не прелази, и он једини дајеједнуцрту човечанску. А свуда природа првобитна и дивља, н у тој ћутљнвој самоћи овај величанственп тужан крај добија испод последњнх зракова сунца на заласку нешто бескрајно жалосно и тајанствено. Ту су, после малн градовп жпвописни и чаробнн: Вишеград са велнчанственнм турским мостом нз XV века н са старим опалим замком, који влада Дрином; Сребрница — готово заклоњена зеленилом у дну једног венца шумовитих планина; Зворник са старом тврђавом што пречи пут и реку н са модерннм радовима, чијн топови надгледају српску обалу реке Дрпне. Али, ван ових градскпх насеобнна, цела ова земља чинп се готово пуста. Градовн су тамо ретки, села још ређа; где карта