Дело

У БОСНП II ХЕРЦЕГОВИНН 423 као да показује насељена с-редпшта, човек најчешће налази јадна сеоца, осамљене гостионице нли војничке страже. Сем неколико лепих и добро обрађених долина, као што је рогатичка, земља је мршава, неродна; планнне су штуре, велике шуме оста.ју непрерађене. Становништво, као и земља, пма нешто днвљачно и оштро; нарочито на југо-истоку због суседства са турском земљом одржава се међу јачим гомилама мухамеданским верски занос још више неумерен и дрзак. ЈБуди, које човек сусреће на путовима, имају безобразан и непријатељски поглед; хладно, без поздрава, без добродошлице, онн безочно мере туђинца, пролазника, који им се чинп уљез. II тако, да би утврдили безбедност, овде су предузели особите мере. На внсовима горе Романцје утврђена касарна надгледа целу околину; доста јаки гарнизони држе Рогатицу и Вишеград; од границе новопазарског санџака до Сарајева пошта пде само са добром пратњом; најзад никако нцје ретко срести патроле на путу: и све то, мислим, довољно говорп о поверењу, које улева становништво овога краја. Али земљу нарочито покрнвају и притнскују чворови мреже од жандарских стража, која је врло вешто распоређена: н то треба такође казати, у целој овој југо-источној и источној Боснп жандар босански јесте заиста путниково провиђење. Сем Зворника и Тузле, где човек налази угодне хотеле, остали градови, кад их имају, имају само бедне гостионице; што се тиче пољане, она за преноћиште нуди само уџере, чија сама спољашњост изазива жмарце од немира. Без жандарских касарна по градовима, нарочито без стража која надгледају поље, човек би могао бити у неприлицн да по чптаве дане не доручкује нпти руча, или да спава под ведрим небом, или још много горе. Код жанДара на против човек увек налази добру вечеру и добро преноћиште: соба је проста, али до крајности чиста; кујна је здрава, често изврсна, кад куварпца — јер свака стража има своју куварпцу — има неко право на праву куварицу; трошак је најпосле смеран, а разговор поврх тога може гдекад бити врло поучан; подофицири, управници стража, људн су пнтелигентни, разборито одабрани, које је тачно и непрекидно надгледање тога среза, који је поверен њиховој бризи, направило људима подобним за предузећа, за опажање и за размишљање. Ја нећу никако нспитнвати, бар не за сада, шта месно становнпштво мисли о жандармеријп, која га одржава у дужности;