Дело

•244 Д Е Л 0 али ја не бих световао ниједном путнпку да се смело пустп у овај део Босне без „отворена писма“, које је „Сезаме, отвори се“ у жандарским касарнама. Без њега, ништа није могућно; с њим, све поетаје угодно и лако: и ма да управа аустро-угарска, заводећи жандармерију, ннје никако, мислнм, пазила једино на неоцењену помоћ, коју би жандармерија указивала путницима, треба признати, бар с овога гледишта, да је жандармерија зацело једна од најлепших ствари, које је Аустрија увела у Босни. II. Аустрпска управа у Боснп. — Пптање о народностима. — Мухамедовцп. Аграрно пптање. — Одлуке п резултатп. Аустриска управа у Босни врло радо пореди дело које она вршн са делом које Француска изводи у Алжиру и Тунису, и претерано учтиво, каква је ова управа у свима стварима, додаје, да је она имала много да научи из нашпх лекција. У ствари, по неким странама, положаји су доста слични, питања која се имају одлучитн постављају се готово подједнаким изразима. То пзазива у нас особито интересовање према овом покушају насељавања: ако се Аустријанцн каткад одушевљавају нашпм примерима, може бити имамо и ми неку корист да видимо од њена управна рада, па и од њених погрешака. Има једна тачка пре свега, где бисмо се ми, мислим, имали иоучити мало. -Ја немам намере, може се мислити, кудити људе угледне, често пута особите, који су се од двадесетину година на овамо мењали на г.тавној управн алжирској, у главном месту туниском и у управама поједпних округа алжирских. Али је очита истина, да их је туда много прошло. Па ни ово није ништа ново, ако се дода, да, ма каква велика била вредност ових управнпка, макакав дар и макакву усрдност да су они улагали, како би се прпвпкли свом задатку, многима од њпх овај задатак беше доста нов, н да њихова пређашња служба није их ннкако увек нарочито спремпла за овај посао. У Босни иде сасвим друкчнје. Угледан човек, који ту врши данас високу и тако осетљиву службу главног управнпка, заузима ово место од 1887. годпне, и кад га је поверење Калајево пронашло, да му преда ту службу, овај човек никако не бејаше неки виши