Дело

У БОСНИ II ХЕРЦЕГОВШШ 425 чпновник у адшшнстрацији: то беше дипломат, и нарочито обавештен у стварима источннм н мухамедовским: из цариградског посланства барон Кучера дође у Сарајево. У Бечу, у заједничком мннпстарству финансија, врло љубазан и врло фини уиравник, под којнм су босанско-херцеговачке ствари, провео је велики део своје административне службе у овој земљи, коју дпвно познаје. Псто .је тако и са високим чиновницима, који уирављају са шест округа босанских. Ево двадесет година, како су сви они дошлп у ову земљу; постепено, од места на место, они су се попелп до високпх места, ко.ја данас држе; тим сталним радом они су научили познати све крајеве и све тешкоће заплетене земље, која им је поверена, и они држе у руци, Ја то знам — са умешношћу која долази до најмањих поједнноети п која никад не омане — безбројне конце своје управне кануре. Мало значи у таквнм приликама, што потчињено особље ове управе подлежп понекад крнтици, што у тај и тај срез босански наместе чнновнике, чија је служба у Аустрији била сумњива и које шаљу, по једној лепој речи, ,дп Керегаии“ (на поправку) у Босну; мало вредн, што оштроумнп људи, цпљајући на ово утодно „пуштање на отавуф изјављују досетљиво, да је Босна „Ботннски залив ове монархије.“ II заиста, узето у целини, управно особље, које Ауетрија шаљ>е у „окупиране покрајине“, првога је реда: а овај пажљиви избор и преко је потребан, кад се помислн, колпко је задатак тнх чиновника тежак и осетљив. Један босански начелник говораше мн у шали: „Ја имам сто хнљада поданпка више него црногорски кнез.“ Он могаше додати, а да не лаже: „и бескрајно више неприлика него он.“ Међу задацима, које има да одлучи босанска влада, налази се јбдан, који нас занима у првом реду, јер се он ставља и намеће псто тако свнма европскпм државама, ко.је имају под собом мухамедовске ноданике. Ништа нцје, зна се, мање приступно, теже савладљпво него ислам; тако исто нема пнтања, нарочито на пстоку, која су битни.ја и потребитија за тачно одређивање, него што су питања, ко.ја с-е тичу вере. Оставити их на страну, сасвим .је немогућно, аможе бити п опасно; ућн у њих тешка .је с-твар, нарочито кад се питање јавља као у Босни, сасвим друкче заплетено него што је у нашем Тунису, јер износи као главне податке три супарничке вере једну према другој, а све су три врло неумерене. Барон Кучера говораше оштроумно: „Ми смо под.једнако занесени за све трн вере.“ У ствари ауДело књ. 23. 28