Дело

426 Д Е Л 0 стриска управа дуго времена бејаше према својим мухамедовцима нежна п особнто обазрива. II ствар се лако разуме, ако се посматра, какав беше у тренутку окупације, полнтичковерски иоложај у Боснн. Католици прнродно теже евојој хрватској браћи, а православнн теже православној и словенској Орбији, — чпњеница озбиљнија и страшнија. Само мухамедовци као да шпнта немађаху добнти ни од католичке Хрватске нн од православне Србнје: отуда закључише, не без неке прнвпдне логике, да онн, пошто су престали бити Турци, билн би погоднији од свпх осталпх Бошњака да постану добри и вернп Аустрцјанци. Шта више изиђе на то, да је мухамедовски део богат, јер у овој земљи, где с-у они дуго заповедали као господари, феудална госпоштнна мухамедовских бегова чињаше заиста господарски ред. Војничка реч беше дакле: штедити мухамедовце прекомерно. У говорима, које. Калај држаше 1892 године у аустро-угарским делегацијама треба чнтатн похвале, упућене овој мусломанској госпоштини беговској и агинској, која држаше земљу и коју је вредно одржати у тој својини, јер .је она, говораше министар, „владнн елеменат потребан земљи и народу" (сИебев бВааШсћ 1пћ1епс1е Е1ешеп1), „јак друштвенп ред, који беше умешан у целу повесницу ове земље, те је спреман да ову повесницу упути и према њеној новој судбини.“ Треба нарочито видети ннз мера предузетих у Босни, да се нзведе овај владнн програм. Да установе мухамедовс-ку цркву са свнма њеним правима, ставише јој на чело једнога реис ел улему, најстаријега управника ове вере, и да заштнте њене стварне интересе, пажљиво преуредише управу вакуфских добара, не бројећп многобројне потпоре, које пздашна влада ннкако није штедила, при подизању новнх џамија. Да заштите мусломанско право, и да удесе мусломанску правду, поштоваху правосуђе кадиско, а да обезбеде принављање ових чиновника, створпше правничку школу, шернјат. Да пробуде мухамедовску вештпну, пронађоше у целој земљи највештнје раднпке п у државним радионицама, које заведоше у тој намери, потрудише се оживети стара заборављена предања. Да ласкају осећању пророкових следбеннка, развнју свакога петка на великој џамији сарајевској зелену заставу исламску. Најпосле мухамедовцпма направили су места — и то врло обилато — у општинској служби; мухамедовце су нежно пазили, миловалп, ласкали им, одржавајућн, да их никако не увреде, најнепотребније пм установе. до