Дело

У БОСНИ II ХЕРЦЕГОВИНП 427 муфтија, „установа мало практпчна, говораше један велнки чиновнпк босански, алп је мухамедовци јако поштују“, па и до самих дервнша, који су још мање корнсни н још много внше поштовани.1 У Сарајеву као п у Скадру има дервнша дрекаваца. Како су то људи нз унутрашњос-ти, онн урличу са много више уверења и занесеног жара него љубазни скептичари скадарскн; п за то су много заннмљивији. Ми смо јако желели, да их вндимо, а аустриска управа има сувише уљудне начине, и журно присгаје на најмању жељу својих гостију. Утврднше дакле, да се у четвртак у осам часова у вече оде у Синанову текију. Да нам укажу част, саставе неку пратњу са буктињама, п шетња заиста бејаше врло живописна по плавој месечној ноћи, преко старога днвљачнога кварта турскога, по коме су разбацана пуста гробља, где се шћућурила дервншка текија; и да не би нпшта нзостало са свечаности, па ни лаки дрхат, што долази од осећања неке могућне опасности, разместили су многу полиццју и умножили мере обазривости. У ос-талом младн званичници владини, који нам служаху као вође, поверљиво казиваху, да ће ту бити можда нека превара. Ја то заиста веровах. Онога тренутка, када ми на уречено време стигосмо у текију, дервиши избациваху последњи урлик, и узимајући сандале и светњаке, мирно одлажаху евојим кућама. Аустриска управа не бн нипошто хтела одбнтн нашу жељу, коју ми изјављујемо, али она не хте још много мање жалостити верне мухамедовце, који урличу у пророкову славу. У таквим случајевнма добро је бнти дипломат. Нашу походу удеснше са свим иотребним сјајем, да не бн нпкако била изненађење, и ја сам непрестано мислио, да су дервиши, којима је јављен час, када ће неки људи доћн п сметатн нм, саевнм просто ночели церемонију раније. У опите средњега успеха, које је Француска извршила у Алжиру, може се уврстити покушај, којн се већ од много година продужава, да се васпостави лична имовина земаљска,Када 1878. године Ауетрија заузе земљу, вођење својине беше још потпуно феудално. Готово сва земља припадаше маломе броју сопственика, који је обрађиваху преко својих кметова, 1 21 Поредп А. Лероа-Болпје, наведенп чланак. с. 117—118. 2 Поредп Бпрдо. Алжир у 1891.. с. 163 и дал>е. 28*