Дело

наследних закупаца пмања и правнх себара. Поред овпх кметова, који чињаху голему већину становништва (70 од 100),. нашао би се без сумње мали број слободних сељака: али ова слободна својина бејаше у оиште заједничка за све чланове исте породичне гомпле (задруга), са свнма незгодама нераздвојнпм од заједннчког газдовања. Аустриска влада, којајена берлинском конгресу предузела као званичан задатак уређење аграрнога питања, која је у томе нашла разлог п оправдање целе окупације, морала се нриродно одмах трудити, да пзмени ово стање ствари, п она је брижљиво радила да у корист хрпшћана, раднпка п закупника оснује личну п слободну имаовпну.. Да би се олакшало кмету, да се ослободи господареве властп, те да отплатом постане слободан сопственик, основанаје Банка за хипотекаран кредит, која с интересом 0 на 100 даје сељаку, себру, нотребне отплате за његово ослобођење. Да би малом сопственнку земљорадничком олакшала обраду земље, влада је створила благајнице за земљораднички кредит (Ве/лгквИп1егбЦи2ип^-Ропс1б), које дају ратару позајмпце, било у новцу, или у стварн, са погодним интересом п под неким хппотекарним залогама. Овим кредитнпм заводима, којп се у случају потребе претварају у благајнице за помоћ, држава даје свој део. Такве су, брзо оцртане, одлуке, које је измнслила аустриска управа у ова два питања озбиљнија од свих, у пптању верском и у питању аграрном. Да се оцени вредност ових одлука. неће бити некорисно означити добивене резултате на овпм двема тачкама. Чини се заиста, да је мало ласкало, када се понадало, да се мухамедовци номире са новом владом. II ако се нрема званичним нодацима мухамеданско становништво од окупацпје знатно умножило, нпак се у стварн чнни, да сада још многп мухамедовци сваке године остављају земљу. У внше места ја сам видео велпке турске куће напуштене п празне, које се без господара руше лагано. Они, којп нађу начпн да продаду своја добра, одлазе без помпсла на повратак; онн које њихови пнтересп задржавају труде се, васпитавајући своје синове у Цариграду, да нх ослободе утицаја, који влада у Босни. Треба добро разумети, да ја овде говорим само о богатнм мухамедовцпма, о беговској госпоштинп, у којпма Калај око 189-2. годпне