Дело

МРТВО МОРЕ 43-> Пљус шамар. — Молим, господине, овај скакао! — Без ручка. — Молим, господине, овај певао! Опет шамар. — Молпм, господпне овај играо лопте! — Да стоји. Не само што је наш, стари, добри учитељ бпо тако пажљпвг те је бодрим оком мотрио, да се предупреди свакн несрећан случај, којп би се могао десити нашом несмотреношћу, већ је уз његове усмене шамаре дошла одмах и написмена, паметна лектпра за младеж. Те ту беше вазда: некакав Стручак, узабрао га тај н тај, те Китица цвећа, набрао је милој деци тај и тај. Све лепи наслови п лепа поучна садржина: — Било једно несташно дете па се попело на дрво и с дрвета се омакне, падне н сломије ногу и тако целог века остаде богаљ. — Бпло једно неваљало дете, није слушало савете, већ је трчало улицом, па се јако зазноји, дохвати га хладан ветар, те назебе и падне у постељу од тешке болести. Његова сирота мати је дуге ноћи бдила над њим и плакала. После дугог боловања дете умре и уцвели своје добре родптеље. Тако не раде добра деца. Једно опет несташно дете шетало по улици па га ухвати нека зверка и свега га рашчерупа. После' сваке прочитане поучне причице учитељ нам објаснп и протолкује поуку. — Шта смо сад читали? — пита. — Ми смо сад читали како је било неко неваљало дете па шетало само поулици, али искрсне једна зверкаи дете рашчерупа. — Чему нас учи та прпча? — Та нас прича учи како не треба шетатп. — Тако је. — А какво је то дете, што је шетало? — Оно је неваљало и опако дете! — А шта раде добра деца? — Добра деца не шетају, па их воле родитељи и учитељ. — Врло добро. Било опет .једно дете па седело у собп крај прозора, али друго дете гађало голуба каменом из своје праћке, и не погодп