Дело

МРТВО МОРЕ 4:59 Путујући по свету човек вндн свашта, често што нн у сну није снио, а камо ли будан могао замислити. Чптао сам уједним енглеским новпнама, како је цела енглеска штампа напала најоштрије неког грешног Енглеза, који беше наппсао некакав путопис кроз Србију. Читао сам и тај путопис и изгледа ми доста веран, али му нико од Енглеза нцје веровао ни да иоето.ји чак нека земља Србија, акамо ли оно што он пише о тој земљи. Назвали су га занесењаком, па чак п лудим човеком. Ето сад, нека впде крптичари да се у с-вету све може видети, па да не вичу једнако: није верно, не одговара природности, личности као да с-у пале с месеца (а не внде како и поред њих и поред нас, пролазе свакодневно толике индивидуе, које су много горе него да су с месеца пале), а већ њихов стереотипнн, црвен кончић, што се, не знам, провлачи кроз дело, куда лп без трага, изишао мн на врх главе. Ето, дакле, тако и ја путујући наиђем на једно дивно друштво, управо место, државицу шта ли. Прво на шта нанђем у тој земљицн (ајде баш дајетако клот зовемо) беше некп полптички збор. — Лепо Бога ми, куд ја да натрапам на то чудо! помпслим у себи и би ми непријатно, јер сам се у Србији већ н одвнкнуо од политичких зборова п учешћа у јавннм нословима. Све се то једно с другпм груписало п пзмирило, па нема човек с ким ни да се честито завади. Изненадио сам се. Збором руководп нредставник властп у том крају земљице, ваљда га зову окружни начелник, а он је и сазивач полнтичког збора. Многи грађани дремљиви, подбули од спавања, неки дремају стојећи, уста им полуотворена, очи затворене, а глава им климата лево, десно, горе, доле, занпјају се по две грађанске главе мало јаче,ударесе,презну, оба политпчара погледају тупим погледом један другог, не изненаде се ннчему, очп им се опет затворе, н главе климатају ревносно и даље. Многи легли те епавају н хркање се разлеже да је милиначути. Многи су до душе будни, али трљају очн п зевају слатко и гласно, те као да помажу ради боље хармоније онима што хрчу у хору. Погледам, кад ода свпју страна пандури носе на леђима грађане. Сваки упртпо по једног па га носи на збор. Неки мирни ћуте и гледају равнодушно око себе, неки заспали, а неколицина њих се праћају н отимају. Неке упорне дотерују везане.