Дело

440 Д Е Л 0 — Какав је ово збор? пнтам .једног. — Ко ти га зна! одговори ми равнодушно. — Ваљда није опозиција? — Опозиција! одговори, опет не гледајућп ни ко га пнта. — Па зар власт сазива оиозицију на збор и још људе снлом доводи? упитам. — Власт! — На зар протнв себе. — Сигурно! одговори ми с досадом као у некој недоумпцп. — Можда је збор противу народа? упитам. — Можда! одговори онај на истн начин. — А шта тн мислиш? упитам. е/ Он ме погледа тупо, безизразно, слеже раменима и рашнри руке, као да би рекао: „Шта ме се тиче!“ Оставнм га и хтедох прићи другом, али ме његово лнце без нкаква значења одвратп од тог лудог, безуспешног покушаја Одједном чу неки љутит глас. — Штато значи? Нико живи неће у опознцнју! То се даље не може трпети. Све саме присталице уз владу и власти, све послушно, све мирно, па то тако из дана у дан, па да се већ човеку згади и на ту иослушност. е/ 1 е/ е— То је днван и образован народ — помислим у себи и позавидим тој идеалној земљици. Ту ваљда нн мо.ја покојна стрина не- бн хукнула, ни предвпдела какву опасност. ЈБуди образовани и послушни, мирннји много више него што је од нас као деце и тражио онај добри, стари учнтељ, јер њнхов мнр н добро владање досади и обљутави чак и самој мирољубивој полнцији. — Ако вн тако продужите и даље — виче начелник оштро, љутито — онда умемо ми окренути други лнст, па ће влада указом постављати опозиционаре. Час посла, а тога ако нпсте знали, има у другом свету: — За вођу крајње и оштре опозиције протнв данашњег режнма поставља се тај и тај с годишњом платом од петнаест хиљада дннара. За чланове главног одбора опозиционе странке: тај н тај, тај н тај, тај и тај, па хајт. Па онда за опозиционаре округа тога и тога, тај п тај, тај и тај, па мпрна крајпна. Не може то овако внше. А влада је већ нашла пута и начнна да покрене и један лист протнв себе. За то .је већ почела водитн преговоре п нашла добре, поуздане, верне људе.