Дело

ПАД РИМА И ПАПСКЕ ДРЖАВЕ НА ^РАЈУ XVIII ВЕ^А Пад иапске државе, разматран као исторнјски чпн, не може се узети друкчије, него као последица оних умних и политичких покрета, што се прјавпше на крају XVIII века у западној Европи, те оборише многе, старе, укорењене обичаје у свету. Тај пад је убрзан појавом француске револуције, незадовољством народа према црквн, борбом круна против тијаре, успесима републиканског оружја у Пталији н многим другим, ситнцјим условима. Можда је по судбпну папства била од велпког значаја и она тајна преписка, коју је пос-ледњи папа ХМПвека водио с Лујем XVI, у којој се папа Пије VI јако и „саболом бринуо за сигурност и срећу“ несрећног францускога краља;1 што је тај исти папа дан смрти Лујеве назвао даном триумфа, а саму смрт — мучеништвом;1 2 што ннје могао допустити, да се пред његовим очима шпре знаци једне републике, коју он не нрнзнаваше, нп као универсалнн првосвештенпк, нн као световни владар.3 Ближе узроке паду папске монархије видимо у овим догађајима; Кад је републиканска војска под управом Наполеона Бонапарте 1796. године ушла у Пијемонат и питоме долине Ломбардцје, — краљ Шпанцје, рођак Луја XVI, закључи мир са француском републиком. На исти корак спремао се н краљ не1 Иисмо од 10. јула 1792. г. у Коћгђасћега: 81опа ишуегзаЈе <1е11а Пиеза Саноћса. 1ош. XV. ра§. 31. 32. 2 ВаМавзап, 81опа Пе1 гар1теШо е <1е11а саШхНа <П Р10 VI. ра§. 31. 3 Коћгћасћег, 1от. XV. рад-. 114.